.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



недеља, 19. фебруар 2017.

TRENIRAJ TAKO DA TELO ZAPAMTI



Životna filozofija Masutacu Ojame


   Postoji sledeća priča: "Jednom je jedan kralj jedne male zemlje odlučio da svako bez žuljeva na rukama ne treba da primi sledovanje hleba. On je objavio da nedostatak žuljeva znači da ta osoba ne radi. Jedan naučni radnik se obratio kralju govoreći: "Gospodaru, osećam da grešite. Mnogo je teže raditi glavom, nego rukama. Zato bi trebalo da više hleba dobijaju oni koji rade glavom od onih koji rade rukama. Rad glavom je veoma zahtevan." To što je ovaj čovek rekao ima u sebi istinu.
   Na ovo je kralj odgovorio: "U tom slučaju želim da učite ljude kako da rade svojom glavom." Čovek se popeo na podijum i obratio ljudima. Rekao im je kako je za njih važno da koristite svoje glave, a ne ruke i pričao je o mnogim stvarima, U stvari, pričao je čitav dan. Nastavio je da im se obraća i sledećeg dana. Konačno, učitelj je postao slab i gladan, pao je sa podijuma na glavu i onesvestio se."

   Ovo je luckasta pričica, zar ne?

   Razlog što sam ispričao ovo je taj što želim da vas podsetim na nešto. U vašim karate treninzima jedno morate uvek da znate. Pored treniranja da bi ste postali jači, ne bi trebalo da zaboravite značaj korišćenja tela. Ne pokušavajte da zapamtita stvari samo upotrebom mozga, već pokušajte da zapamtite stvari telom, stvarnim čelijama i žilama. Ovo je veoma važno. Trebalo bi da trenirate dok ne naterate telo da se seća.

   Nećete doživeti poboljšanje samo vežbajući glavom. Znaći, nije dovoljno da pokušavate samo mentalno da shvatite koncepte. Morate trenirati sa ciljem da uvežbate tehnike tako da to prodre do samih čelija. To je ono što sam hteo da poručim pričicom.

   U tajnim analima budoa zapisano je da čovek mora ponavljati jednu tehniku 30.000 puta. Ako ponovite tehniku 30.000 puta, ona tada postaje deo vas. To je upamčeno u ćelijama tela.

   Bilo na turniru ili u pravoj borbi, ne možeš uraditi tehniku koju poznaješ samo glavom. Telo mora da se pomera prirodno i instiktivno u sekundi.


Tekst preuzet iz knjige
Karate – do
Veliko japansko pesničenje
uz odobrenje autora Nenada Simića

Slika preuzeta sa adrese:




   Nenad Simić rođen je 1970. godine u Beogradu. Karateom je počeo da se bavi početkom osamdesetih godina, u karate klubu Sportskog društva “Radnički” iz Beograda. Majstorsko zvanje stekao je 1989. godine. Pored Šotokan karatea, vežbao je Kjokušinkai, rvanje i boks. Kao član juniorske i seniorske karate reprezentacije Jugoslavije, nastupao je na domaćim i međunarodnim šampionatima. U tom periodu napravio je niz značajnih rezultata. Osvajač je medalja sa šampionata Srbije, Jugoslavije i Evrope (kumite) i pobednik je izbornog turnira za seniorsku reprezentaciju SFRJ. Godine 1989, na apsolutnom prvenstvu SFRJ, proglašen je za najatraktivnijeg borca. Nosilac je majstorskog zvanja 5. dan (godan, Hidetaka Nišijama – ITKF) i autor je knjiga:



   Knjige možete naručiti preko inbox-a facebook profila Nenada Simića ili direktno na tel. o63 77 27 401


   Ova knjiga je na engleskom jeziku i možete je naručiti preko sajta: www.payhip.com/karate
Klikom na preview možete besplatno pregledati prve 42. stranice.





четвртак, 16. фебруар 2017.

DOK ANĐELI SPAVAJU (1997.)



   U vremenu od 1983. do 2008. u karate klubu Gornji Voždovac prošao sam put pod vođstvom pokojnog prof Momčila Ivaza 7 Dan, od ućenika do trenera. Profesor Ivaz je bio učenik dr Vojislava Bilbije i do smrti je održavao sa njime vezu koja je učvršćena kumstvom.

dr Vojislav Bilbija, prof Momčilo Ivaz i moja malenkost

   Marina Rajević, autorka serijala na BK televiziji “Dok anđeli spavaju”, 1997. posvetila je jednu emisiju dr Vojislavu Bilbiji. Jedan deo emisije snimljen je u sali u kojoj smo održavali treninge tako da imate jedinstvenu priliku da vidite prof Momčila Ivaza kako demonstrira agresivni karate i dr Vojislava Bilbiju kako demonstira ne agresivni karate koji je rezultat njegovog duhovnog preobražaja. Pored ispovesti samog dr Vojislava Bilbije i komentara prof Momčila Ivaza u emisiji se pojavljuje i dr Vladimir Jorga. On iznosi svoje viđenje incidenta u kome je i sam bio učesnik, a zbog kojeg je dr Vojislav Bilbija doživotno diskvalifikovan iz karate sporta.
  

   Pored moje malenkosti u prilozima emisije snimljene na treningu pojavljuju se Crnobrnja Vlajko i Matijašević Ilija.





VOJISLAV BILBIJA – MOJA KARATE PRIČA časopis “KARATE RING”


недеља, 12. фебруар 2017.

DUHOVNA SNAGA


Masutatsu Oyama


   Dok još nisam imao čime da se ponosim prvi put sam otkinuo vrh boce golim rukama.

   Bio sam primoran na ulične tuče. Nisam želeo da se tučem pa sam bio ljut. Da bih se rešio ljutnje udario sam pivsku bocu u baru. Boca se jedva pomerila, ali grlo boce u koju sam udario puklo je i poletelo preko sobe. Svi ljudi koji su želeli da se bore protiv mene su bili tako zaprepašćeni da su se poklonili duboko i sa poštovanjem i naglo otišli. Mislim da sam tada imao sreću.

   Odmah sam se vratio kući i pokušao sa još jednom bocom. Bez obzira koliko je puta udario, ona bi samo odskočila, bez pucanja. Pokušavao sam i pokušavao čitav mesec. Ma koliko naporno i često pokušavao boca je samo odletela tek sa naprslinom. Posle 30 dana setio sam se da je boca koju sam udario prvi put bila ispunjena do 2/3 pivom. Tada sam brzo uzeo drugu bocu, napunio je vodom i probao ponovo, ali nije bilo rezultata. Ona je samo poletela i razbila se o zid.

   Posle drugih 20 dana, izazvao sam konačno isto mentalno stanje besa koje sam iskusio kada sam bio primoran da se borim protiv svoje volje. Tada sam napokom bio uspešan. Boca je pukla čisto, sa oštrom pukotinom. Zašto sam tada bio u stanju da odlomim vrh boce jednim udarcem, a nisam uspeo kasnije kada sam se vratio kući? Snaga volje. To je stanje uma. To je duhovna snaga koja se probudi kada ste na ivici.


Ispovest Masutacu Ojame preuzeta je  iz knjige
Karate – do
Veliko japansko pesničenje
uz odobrenje autora Nenada Simića

Slika preuzeta sa adrese:


   Nenad Simić rođen je 1970. godine u Beogradu. Karateom je počeo da se bavi početkom osamdesetih godina, u karate klubu Sportskog društva “Radnički” iz Beograda. Majstorsko zvanje stekao je 1989. godine. Pored Šotokan karatea, vežbao je Kjokušinkai, rvanje i boks. Kao član juniorske i seniorske karate reprezentacije Jugoslavije, nastupao je na domaćim i međunarodnim šampionatima. U tom periodu napravio je niz značajnih rezultata. Osvajač je medalja sa šampionata Srbije, Jugoslavije i Evrope (kumite) i pobednik je izbornog turnira za seniorsku reprezentaciju SFRJ. Godine 1989, na apsolutnom prvenstvu SFRJ, proglašen je za najatraktivnijeg borca. Nosilac je majstorskog zvanja 5. dan (godan, Hidetaka Nišijama – ITKF) i autor je knjiga:


Knjige možete naručiti preko inbox-a facebook profila Nenada Simića ili direktno na tel. 063 77 27 401

Ova knjiga je na engleskom jeziku i možete je naručiti preko sajta: www.payhip.com/karate
Klikom na preview možete besplatno pregledati prve 42. stranice.

четвртак, 09. фебруар 2017.

KUMITE (BORBENA) KOMBINACIJA 34



Oba protivnika su u borbenom stavu sa isturenom levom nogom, hidari kumite dachi.



Tori (onaj koji napada, ovde je to levi) izvodi udarac prednjom levom rukom hidari shita tsuki.



Zadnjom nogom iskoračuje prema napred u desno sa kružnim udarcem desne ruke u telo migi mawashi tsuki chudan.



Težište prebacuje na levu nogu izvodeći udarac levom rukom hidari shita tsuki.



Napad završava udarcem u glavu unutrašnjom stranom levog stopala putanjom spolja na unutra



migi soto teisoku mawashi keage.




Slike preuzete sa:




понедељак, 26. децембар 2016.

SHIHAN HITOSHI KIYAMA




Hitoši Kijama (Hitoshi Kiyama) je rođen 9. januara 1974. godine na najjužnijem od četiri velika ostrva Japana Kjušu (Kyushu). Kao dečak nije bio posebno zainteresovan za sport. U tinejđerskom dobu od prijatelja je dobio video snimak 4. Prvenstva sveta u karateu na kome je Akijoši Macui (Akiyoshi Matsui) osvojio prvo mesto. Video snimak je probudio kod Kijame interesovanje za kjokušin (kyokushin) tako da sa 15 godina počinje sa vežbanjem kod Učitelja Take Kasuja (Kasuya). Utisci sa treninga prevazišli su sva njegova očekivanja. Kjokušin mu se toliko svideo da je vrlo brzo počeo sa svakodnevnim treninzima. Sa 16 godina počeo je da se takmiči. Posvećenost vežbanju donela mu je prve sportske rezultate, osvojio je drugo mesto na juniorskom turniru za učenike. U završnoj godini srednje škole radi povećanja snage uvodi treninge sa tegovima. Sala za vežbanje postala je centar njegovog života.

Godine 1992, Kijama se takmičio na Šampionatu Kjušu ostrva gde se lično upoznao i rukovao sa Sosai Ojamom (Masutatsu Oyama, osnivač kjokušina). Na žalost, to je bio njihov prvi i poslednji susret.

1994-te godine, godine kada je umro Mas Ojama, Kijama Hitoši je postao jedan od 16 najboljih boraca kjokušina pobedivši borce svetske klase kao što su Kijofumi Abe (Kiyofumi Abe) i Šinđi Adači (Shinji Adachi).

Stil borbe Hitoši Kijame je da na protivnike visokim stepenom aktivnosti vrši konstantni inteligentni pritisak udarcima i kretanjem sve dok ovaj ne popusti, a onda ide na nokaut. Pažnju svetske javnosti na sebe je privukao osvajanjem prvog mesta na prvom Svetskom težinskom prvenstvu 1997. godine pobedom nad atraktivnim borcem Gari O Nilom (Gary O Neill). U rodnom gradu Kagošima (Kagoshima) postao je zvezda. Zidovi zgrada bili su oblepljeni plakatima u njegovu čast, a lokalni mediji su se borili za intervju. Na žalost vrlo brzo, u jesen iste te godine, na 29-tom Otvorenom prvestvu Japana Gari O Nil se revanšira za poraz i ako je Kijama bio teži za 10kg i bio bolji u lomljenju (tamashiwari).

1998. godine, Kijama osvaja treče mesto na 30-tom Otvorenom prvenstvu Japana. To je bio dobar rezultat, ali on je smatrao da nije ispunio očekivanja ljudi koji su ga podržavali. Zato odlučuje da uloži više napora u vežbanje. Iste godine kao član tima osvaja prvo mesto na prvom Svetskom timskom kupu. Šihan Seiđi Isobe (Shihan Seiji Isobe) tada je izjavio: “Čini se da će Kijama biti sledeći Hađime Kazumi (Hajime Kazumi)”. To koliko je Šihan Isobe bio u pravu osetiće na sebi najbolji borci sveta.

1999-ta godina je bila razočaravajuća za Kijamu zbog poraza u drugom krugu 7-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu.

2000-te godine Kijama nastupa na Europskom prvenstvu u Portugalu i osvaja prvo mesto. To je bilo prvi put da Japanci učestvuju na ovakvom takmičenju. Lokalna publika je negodovala, ali to nije moglo da baci senku na Kijamin uspeh. Iste te godine osvaja prvo mesto na 32-gom Otvorenom prvenstvu Japana.

2001. godine Hitoši Kijama učestvuje u kategoriji teškaša na drugom Svetskom težinskom prvenstvu. Spektakularnim visokim nožnim udarcima, mavaši geri i uširo mavaši geri, u kombinaciji sa ručnom tehnikom i niskim udarcima nogom eliminisao je konkurente i u finalu se sastao sa izuzetnim ruskim takmičarem Sergejem Osipovim. Kontinuiranim agresivnim pritiskom izborio je pobedu i po drugi put osvojio prvo mesto na ovom takmičenju.

2002. godine Kijama uspeva treči put uzastopno da izbori plasman u finale Otvorenog prvenstva Japana. Na njegovu žalost na putu da osvoji i treču titulu prvaka isprečio mu se Hađime Kazumi koji ga pobeđuje tesnim nadglasavanjem sudija.


2003. godine održano je 8. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu. Svestan da ulazi u tridesete godine života smatrao je da je to možda njegova poslednja prilika za osvajanje titule prvaka sveta. Primenivši u treningu sve što je naučio do tada uspeo je da svoje fizičke sposobnosti pomeri do krajnjih granica. Naročitu pažnju posvetio je vežbama uma za postizanje mentalne snage. Međutim, nije samo on želeo titulu. Svih 240 prijavljenih takmičara iz 63 zemalja sveta želelo je i borilo se za titulu te godine u Tokiju. Njih 32-oje najspremnijih u tom trenutku izborilo je plasman za treči dan takmičenja. U tom finalnom krugu bilo je 17 boraca iz Japana, 6 iz Rusije, 5 iz Brazila, a od ostalih boraca pomenuću srpskom kjokušinu dobro poznatog Emila Kostova. Hitoši Kijama je u prvoj borbi pobedio čečenskog borca Leči Kurbanova (Lechi Kurbanov). Zatim sledi borba u polufinalu sa Brazilcem Evrton Teikseirom (Ewerton Teixeira). Kako je kasnije izjavio to je za njega bila najteža borba na prvenstvu. Udarao je krupno građenog Teikseiru visokog 187cm ali je ovaj primao udarce ne odstupajući niti za pedalj. Tek posle drugog produžetka sudije su Kijamu proglasile za pobednika. U finalu ga je sačekao Rus Sergej Plekhanov. Borba se završila u regularnom vremenu bez produžetaka odukom sudija kojom je Hitoši Kijama postao prvi svetski prvak u 21. veku.


Hitoshi Kiyama tournament history:

1997 - 1st World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
1998 - 30th All Japan Tournament (IKO-1) – 3rd
1998 - 1st World Team Cup (IKO-1) – 1st
1999 - 7th World Tournament (IKO-1) – 3rd Round
2000 - European Championships (IKO-1) – 1st
2000 - 32nd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2001 - 2nd World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
2001 - 33rd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2002 - 34th All Japan Tournament (IKO-1) – 2nd
2003 - 8th World Tournament (IKO-1) – 1st


























Literatura:


Slike preuzete sa:





KYOKUSHIN LEGENDE



субота, 17. септембар 2016.

TAMESHIWARI PRAVILA


 




1. Materijal koji se koristi za test lomljenja su daske japanskog kedra dužine 33 centimetara, širine 21 cm i debljine 2,4 cm. Sudije će proveriti da li materijal odgovara standardima utvrđenim od strane Svetske Karate Organizacije.

2. Svaki takmičar mora koristiti četiri tehnike u testu lomljenja i to ovim redom: SEIKEN (čelo pesnice), SOKUTO (brid stopala), ENPI (lakat), SHUTO (brid dlana). Broj slomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja se zbraja, a zbir pretstavlja broj osvojenih bodova od strane takmičara.

3. Daske za lomljenje moraju biti stavljene na vrh dva stabilna bloka postavljena na određenom mestu.

4. Svaki takmičar prema svojoj odluci bira broj dasaka koji će pokušati polomiti, s tim da taj broj ne može biti manji od tri.

5. Tkanina koja može da se stavi preko dasaka proverava se od strane sudija, a postavlja je pomoćnik lomljenja.

6. Takmičar ne sme dodirnuti ili pomerati daske i blokove. Međutim, ima pravo da pomočniku da instrukcije prilikom pripreme dasaka za lomljenje.

7. Lomljenje se smatra uspešnim (KANSUI) samo kada su daske potpuno razdvojene na dva dela. Ako su samo  napukle lomljenje će se smatrati neuspešnim (SHIPPAI).

8. U slučaju neuspešnog lomljenja (SHIPPAI) takmičar ima pravo na još jedan pokušaj, ali je tada broj dasaka ograničen na samo tri.

9. Ako takmičar ne uspe ni u drugom pokušaju, njegov rezultat lomljenja će biti 0 (nula).

10. U slučaju uspešnog lomljenja takmičar sedne u japanski sed na petama (Seiza). U slučaju neuspelog lomljenja takmičar ostane da stoji.

11. TAMESHIWARI test se održava u skladu sa sudijskim uputstvima. Vreme za izvođenje je ograničeno na dva minuta. Prekoračenje se smatra neuspelim lomljenjem (SHIPPAI).

12. Nakon svakog lomljenja, takmičari se pomeraju u smeru suprotnom od kretanja kazaljki na satu za jedno mesto.




Prevedeno i prilagođeno sa adrese:

Slike preuzete sa adresa: