.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



субота, 30. јул 2016.

SPARING


   Kyokushin karate je osmišljen da neguje i razvija borbeni duh praktičara iskušavajući njihov karakter kroz specifičan sistem vežbanja. Zasnovan na poštovanju realnosti, udarci se u takmičarskim borbama izvode sa punim kontaktom. Dozvoljeno je rukama i nogama udarati u telo i noge. Zabranjen je udarac rukom u glavu, ali je dozvoljen nogom. Od zaštitne opreme za seniore je jedino dozvoljen i obavezan suspenzor, a za seniorke štitnik za grudi. Pored ove opreme dozvoljena je, ali nije obavezna, zaštitna guma za zube.

   Sparing je metod treninga u borilačkim sportovima koji ima za cilj pripremu sportista za takmičenja u borbama. Pored vežbanja koja u potpunosti simuliraju uslove takmičenja, vežba se i u olakšavajućim ili otežavajućim uslovima u odnosu na zahteve takmičenja kako bi se postigli što bolji rezultati. Cilj je uvežbavanje primene borbene tehnike do automatizma i stvaranje dobrih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Osnovna karakteristika je stvaranje ambijenta u kome su učesnici sparinga u najmanjoj mogučoj meri izloženi povredama.

   Sa sparingom ne bi trebalo da se počne pre nego što se savladaju osnovne borbene tehnike kroz borbeno kretanje. Naročitu pažnju treba posvetiti učenju šta je u borbi dozvoljeno, a šta ne kako se kasnije ne bi kršila pravila na takmičenjima. Početnicima koji obavezno nose zaštitnu opremu (kaciga, oklop, rukavice, suspenzor, štitnici za noge, guma za zube) dodeljuje se partner sa borilačkim iskustvom. Snaga udaraca se ograničava na 10 do 20 % što sparing ćini potpuno bezbednim. Zbog uzbuđenja i ne iskustva početnici preteruju u ispoljavanju snage na štetu pravilnog izvođenja. Zbog toga je uloga iskusnijeg partnera vrlo zahtevna. On smirenim tonom i biranim rečima treba početnika da umiri i navede da kroz ponavljanje nauči pravilno izvođenje elemenata odbrane i napada. Početnik postaje svestan da ga partner čuva od povrede i u situaciji kada pogrešno odreaguje, što ga opušta, osobađa straha i hrabri da nastavi dalje. Ovde moram da naglasim da u ovakvoj situaciji iskusniji partner nije u podređenoj poziciji iz razloga što je po programu učenja i napredovanja u kyokushinu obavezno uključivanje viših zvanja u rad sa početnicima. Prenoseći sopstveno iskustvo na druge oni utvrđuju naučeno. Ovakav metod treninga puni ih samopouzdanjem što doprinosi izgradnji stabilne ličnosti.

   Svaki sportista kroz sparing otkriva tehnike koje “leže” njegovoj fizičkoj građi i temperamentu zbog čega ih izvodi bolje, lakše, brže i jače nego neke druge. Ovakva jedna ili više vezanih tehnika naziva se specijalka. Priprema situacije u borbi za njeno izvođenje, kao i samo izvođenje ponavljaju se nebrojano puta radi sticanja automatizma. Veliki broj ponavljanja ostavlja trag u mišićnoj memoriji tako da kasnije u borbi telo samo izvede pokrete bez naše volje u situaciji koju smo uvežbali. Povremeno smo svedoci ispovesti uspešnih sportista koje govore o tome da se ne sećaju svojih pokreta u odlučujućim trenucima događaja u kome su trijumfovali. Tek naknadnim gledanjem video snimka postalo im je jasno šta se zapravo desilo. Jednostavno, sve se odigrava brzo da nema vremena da se uključi svest tako da telo samo odradi dobro uvežbane pokrete.

   Sve dok se dobro ne savladaju elementi borbe, ne stekne solidna borbena izdržljivost i ne ojača telo na udarce, uslovi pod kojima se odvija sparing se olakšavaju. To se postiže upotrebom zaštitne opreme, umanjenjem stepena snage udaraca, smanjenjem vremena trajanja pojedinačnog sparinga, uvođenjem zabrane izvođenja određene tehnike i slično.

   Da bi se sportista dobro pripremio za takmičenje pripreme moraju da se odvijaju u uslovima koji prevazilaze zahteve takmičenja. Samo pojavljivanje na takmičenju je stresno i umanjuje pripremom postignute sposobnosti. Pomenuću ovde onu izreku: “Što više znoja u miru, manje krvi u ratu”, koja preneta na borilačke sportove može da glasi: ”Što više znoja na treningu, manje povreda na borilištu”. Da bi “poteklo” više znoja na sparingu koriste se različite metode da se oteža u zavisnosti od toga šta se želi njime postići. Da bi se postigla bolja borbena izdržljivost mora se obratiti pažnja na vremensko trajanje pojedinačnog sparinga i na ukupno vreme provedeno u sparingu. Vreme može biti skraćeno ili produženo u odnosu na vreme trajanja takmičarske borbe. Ako je skračeno  onda se odradi više vezanih sparinga sa kratkom pauzom između. Sportisti koga pripremamo možemo menjati partnera drugim, odmornim partnerom. Takva zamena može biti i u okviru vremena za pojedinačni sparing. Sportisti kome treba poboljšati rad ruku može se zabraniti izvođenje udaraca nogama (noge mogu da se vežu pojasom na kratko rastojanje). Sportisti kome treba poboljšati rad nogu može se zabraniti izvođenje udaraca rukama (ruke mogu da se vežu pojasom). Sparing koji se odvija kretanjem samo na kolenima koristan je za popravljanje ručne tehnike. Da bi se poboljšao rad prednje ili zadnje ruke garda suprotna ruka se ograniči samo na izvođenje blokova. Da bi se sportista naterao na više kretanja i da bi mu se poboljšao borbeni duh primenjuje se sparing sa dva i više partnera. Na letnjim kampovima radi se atraktivni sparing u vodi. Voda otežava pokrete što utiče na povećanje snage i brzine. Za “suvu” varijantu sličan efekat može da se postigne koriščenjem prsluka sa opterečenjem, elastičnih traka i veznih tegova. Vezne tegove treba koristiti sa oprezom zbog opasnosti od povreda. Elastična traka osim upotrebe za ručne i nožne udarce može da se učesniku sparinga veže za pojas u predelu leđa. Trener ili pomoćnik zateže elastičnu traku i tako pravi otpor koji mora da se savlada bilo da se stoji u mestu ili kreće napred. Kada sam bio učenik najteža varijanta sparinga za mene je bila ona sa čovekom koji mi sedi na ramenima snažno se upirući gornjim delom stopala u moja leđa održavajući tako ravnotežu bez da ga ja držim. U ovakvom sparingu potrebno je mnogo upornosti da izdržite jer i najslabiji borac u klubu može da predstavlja veliki problem.

   Sparing koji je tematski definisan naziva se dogovoreni sparing. Dogovor se ne odnosi samo na uvežbavanje  borbene tehnike več i na taktiku vođenja borbe. Partneri u sparingu prolaze moguće scenarije delova borbe kako bi uvežbali najbolja rešenja za konkretne situacije i zahteve takmičarske borbe: ulazak u borbu, očuvanje rezultata, izbacivanje protivnika iz borilišta, borbu na liniji, kako završiti “načetog” protivnika, kako dobro “pokrivenog” protivnika “otvoriti”, kako izneti borbu sa povredom, zadnjih deset sekundi i sl. Kroz sparing se uvežbava i kako treba postupati kada je protivnik ofanzivan i kreće se napred, defanzivan i kreće se u nazad, statičan, kada se kreće u svim pravcima, kada završava borbe visokim nožnim udarcima, niskim nožnim udarcima, udarcima rukom, kada radi “prljave” tehnike, kada je brz, kada je spor i jaki i sl. 

  Mana dogovorenog sparinga može biti u nedovoljnom kretanju, nedovoljnoj borbenosti i nedostatku želje da se protivnik “završi”. Učesnici u sparingu stalno moraju o tome da razmišljaju. Često se događa da napadač zadrži nogu / ruku napada u krajnjem položaju udarca i jednostavno se “zaledi” čekajući da primi kontra udarac što svakako nije ni približno realnoj situaciji. Oba učesnika moraju da simuliraju stvarnu borbu kako bi stvorili realnu sliku o svojoj efikasnosti. Onaj koji napada ne sme da se zadovolji samo jednim udarcem. Sa više udaraca mora tražiti rešenje kako bi kasnije u takmičarskoj borbi došao do pobede pre isteka vremena. I jedan i drugi moraju neprestano da se kreću u potrazi za položajem koji će više odgovarati njima nego partneru. Treba napomenuti da izbor tehnike mora da se prilagodi trenutnim sposobnostima.

   U Kyokushinu su strogo zabranjeni udarci rukom u glavu i vrat iznad linije ključnih kosti. Kažnjava se i sama namera. Nepropisni visoki udarci rukom koji pogađaju donji deo vrata i bradu češća su pojava kod sportista koji su visokog rasta kada za protivnika imaju borca koji je niži od njih. Ne retko se na takmičenjima događa da takmičar koji je u prednosti zbog fizičke građe bude diskvalifikovan zbog nepropisnog udarca rukom u glavu. Sparing “krupnijih” takmičara u pripremnom periodu sa partnerima nižeg rasta pomoći će im u odabiru odgovarajuće ručne tehnike i stvaranju navike da se ona pravilno izvodi.

   Već sam pomenuo ranije u tekstu da partneri tokom dogovorenog sparinga komuniciraju. To je vrlo bitno kako bi vreme provedeno u sparingu bilo iskoriščeno na maksimalno efikasan način. Kada vas partner iznenadi nekom dobrom kombinacijom kažite: “Ovo si izveo dobro. Ponovi!”. Ako je izveo nešto što nije dobro kažite: “Nije dobro! Ponovi pravilno da naučiš kako treba”. U prvom slučaju vi učite od njega, u drugom vi učite njega. Samo sparing koji ne zapostavlja ni jednog učesnika je dobar sparing. Preduslov je da se oslobodimo želje za dokazivanjem da smo bolji od partnera. Tu želju u dogovorenom sparingu treba preusmeriti na poboljšanje segmenata borbe kroz ponavljanje vodeći računa o tome da ne zapostavimo partnerovo napredovanje.

   Slobodan sparing se odvija na način da se partneri prethodno ne dogovaraju o tome šta će se tokom sparing borbe dešavati. Pokrete izvode po slobodnoj volji u okvirima pravila borbe. Važno je stalno naglašavati da u takmičarskoj borbi protivnika moraju svojim udarcima “dovršiti” da ne bi odluku o pobedniku prepuštali sudijskom preglasavanju. Maksimalna snaga udaraca se vežba drugim metodama treninga, a u sparingu se akcenat stavlja na to da vežbači prepoznaju tačke na partnerovom telu koje treba napadati i koje udarce pri tome treba da koriste. Nedopustivo je da se udarci plasiraju na način da svaki sledeći pogodi drugi cilj. Ako se i sa umanjenom snagom tokom sparinga više puta pogodi ista tačka na telu partnera nastaje za njega problem. Iskustvo koje se stekne sparingom omogući će stvaranje osećaja za odabir ciljeva napada u odnosu na građu, tehnički nivo i temperament partnera, to jest protivnika. Ovo je važna lekcija koju treba dobro naučiti jer na kyokushin takmičenja izlaze borci čija su tela pripremljena na kontakt tako da ako “rasipate” udarce male su vam šanse za pobedu.

Mladen Milenkoski i Nikola Kuzmanović

   Radi ostvarenja cilja pripreme za takmičarsku borbu važno je kod takmičara stalno kroz sparing razvijati pozitivnu agresiju. Pravila kyokushin borbe jasno govore da se ippon (ceo poen potreban za pobedu) dodeljuje borcu koji protivnika onesposobi za borbu u trajanju dužem od tri sekunde. Videti nekoga prvi put u životu na dan takmičenja i onesposobiti ga na takav način da osvojite ippon može samo sportista treniran za to. Naravno da je potrebna doza agresije da nekoga udarite i da ga nokautirate ali zar agresivnost ne postoji i u drugim sportovima. Stonoteniseri napadaju svoje protivnike udarcima loptice koji se teško vračaju, fudbaleri prelaze na drugu stranu terena i napadaju protivnički go, šahisti kreču u napad svojim figurama da zarobe protivničkog kralja. Dakle i u drugim sportovima je potrebna agresivnost jer bez nje nema ni borbe. Ali sportska borba nije sukob dva čoveka koji se ne vole, koji žele da naude jedan drugom – koji se mrze. Sportska borba je šansa da poštujuči pravila sporta u kome se takmičimo proverimo koliko smo napredovali. Pri tome protivnik nije naš neprijatelj, već prijatelj koji nam to omogučava. Pozitivna agresija se razvija kroz sparing na način da se od sparing partnera zahteva da stalno ulažu napor da dođu do rešenja kako da osvoje ippon pre isteka vremena određenog za trajanje borbe.

   Da bi se sportisti pripremili na uslove takmičenja organizuju se sparinzi sa simuliranjem procedura koje su obavezne pre, za vreme i posle borbe. U takvim sparinzima vreme sparing borbe je identično vremenu takmičarske borbe kako bi sportista stekao dobar osečaj o vremenu koje mu stoji na raspolaganju da ostvari cilj. Takođe sportista kroz sparing treba da stekne osećaj o prostoru pa je važno da se tokom priprema za takmičenje sparinzi održavaju na obeleženom borilištu. Uz pomoč trenera takmičari kroz sparing uče sudijske komande i navikavaju se da na njih ispravno i disciplinovano odreaguju kako ne bi pogrešnim postupcima umanjili šansu za pobedom na takmičenju. Navikavanje na očekivane situacije pre, za vreme i posle takmičarske borbe od važnosti je za psihološku pripremu takmičara.

   Na sparingu parovi mogu da rade borbe jedan za drugim dok ostali posmatraju, a mogu i svi parovi sparing borbe da rade istovremeno. U prvom slučaju poželjno je da oni koji trenutno ne učestvuju u sparingu glasno navijaju bodreći učesnike stvarajući atmosferu koja jača njihov borbeni duh. Vremenom članovi jednog kluba se dobro upoznaju tako da već unapred znaju između sebe ko šta i kako radi. Da bi se poboljšala borilačka sposobnost potrebno je s vremena na vreme takmičare odvesti u drugi klub kako bi odradili sparing sa potpuno nepoznatim partnerima. Pozitivan efekat ovih sparinga naročito je izražen u periodu pred neko takmičenje.

   Završni period priprema za takmičenje zahteva organizovanje sparinga sa punim kontaktom i sudijom u borilištu ali sa obaveznom upotrebom zaštitne opreme. Ovakav sparing u največoj meri oponaša uslove takmičenja. Zbog upotrebe rukavica i štitnika za potkolenice telo je zaštičeno od punog kontakta. Da bi se telo  pripremilo za takmičenje gde se udarci izvode punom snagom bez zaštite potrebno je na svakom treningu organizovati da se na takmičarima izvode po nogama i telu u idealnim uslovima udarci iz sve snage. Šta znači idealni uslovi? To znači da se onaj koji prima i onaj koji zadaje udarce lagano kreću. Onaj koji prima udarce je borbenom stavu sa razmaknutim rukama u gardu. On vidi trenutak izvođenja udarca i kontrakcijom mišića pripremi telo za kontakt. Takođe to znači da onaj koji zadaje udarce, udarce izvodi maksimalno tehnički ispravno i precizno.

   Postoji mišljenje da zbog zabrane udaraca rukom u glavu borci kyokushina nedovoljno dobro štite glavu.  Mnogi vrhunski borci kyokushina postigli su zapažene rezultate u K-1 borbama čime su pokazali da znaju da se zaštite i od udaraca rukom u glavu, ali i da znaju da udare rukom u glavu. Jedan od metoda vežbanja zaštite od udaraca u glavu je taj da se onaj koji uvežbava odbranu kreće na kolenima tako da je njegovom partneru olakšano izvođenje brzih, vezanih, različitih udaraca nogom prema njegovoj glavi uz maksimalnu kontrolu i oprez. Zadatak nije samo da se odbrani ili izbegne udarac već i da izvede kontra udarac rukom. Stariji, iskusniji, borci u cilju poboljšanja realne borbene sposobnosti rade sparing sa bokserskim rukavicama i kacigama u kome je dozvoljen udarac rukom u glavu.

   Uloga trenera tokom sparinga jeste da učesnicima savetima pomaže u razrešenju mogučih situacija borbe. On je taj koji će uočiti nedostatke i skrenuti pažnju kako da se isprave. Ali on je takođe i taj koji će pohvaliti dobro rešenje i pružiti podršku. Glas kojim izgovara kratke komande razumljive učesnicima sparinga mora da bude glasan i razgovetan. Navikavanje takmičara na trenerov glas i komande tokom sparinga od velike su važnosti u pripremi za takmičenje. Trener ne sme takmičaru sa linije da upućuje uopštene komande već da mu u kratkoj, unapred dogovorenoj formi ponudi rešenje za trenutnu situaciju. Na takmičenju trenerova uputstva sa linije i sposobnost takmičara da reaguje na njih mogu biti presudni faktor uspešnosti.

   Po završetku sparinga važno je da trener diskutuje sa takmičarima o načinu postupanja u određenim situacijama borbe i da zajednički dođu do rešenja. Sportiste treba motivisati da prate sparinge drugih sportista i da zatim iznesu kritiku na viđeno. Uočavanje kod drugih onoga šta ne valja i onoga što je dobro, dobar je put ka sopstvenom usavršavanju. Koriščenje video zapisa u ovom procesu može znatno da doprinese napretku. Napor koji trener i takmičari ulažu u poboljšanje komunikacije doprinosi stvaranju međusobnog poverenja i osećaja pripadnosti grupi što doprinosi porastu samoouzdanja koje se ispoljava kroz hrabrost u borbi.

   Ono bez čega sparing ne postoji ili ne bi trebalo da postoji, jeste individualni trening. Samodisciplina ima presudnu ulogu u ovoj vrsti treninga. Pojedinac raznim vežbama podiže nivo svojih fizičkih sposobnosti – brzinu, snagu, izdržljivost pri čemu je teretana neizbežno mesto treninga. Tehnika i kretanje se usavršava kroz “borbu sa soprtvenom senkom” gde se udarci izvode prema zamišljenom protivniku ili prema odrazu svoga lika u ogledalu. Da bi se ojačale udarne površine i zglobovi koji su opremom zaštičeni tokom sparinga neophodni su treninzi udaranja u fokusere i džak koji se u početku rade sa rukavicama, a kasnije bez njih. Ovi treninzi pored toga što kroz pravilan položaj pri udaranju jačaju ruke i noge smanjujući mogučnost povreda imaju za cilj i da povečaju snagu udarca. Pošto se sparing uglavnom radi sa smanjenom snagom ovo je jako važno. Naročito treba obratiti pažnju na visoke udarce nogom. Tokom sparinga udarci nogom u glavu se izvode sa kontrolom čak i u situaciji kada partneri nose zaštitne kacige. To može stvoriti problem takmičaru koji dodatnim treninzima na fokuseru i džaku ne uvežba da udarac izvede punom snagom do “kraja”. Za vrhunske takmičare u sklopu priprema za takmičenja neophodan je i trening u lomljenju (tameshiwari) jer je na večim takmičenjima za one koji uđu u završni deo obavezan test lomljenja kao svojevrsni dokaz snage udarca. Daske se lome sledećim udarnim površinama: čelom pesnice (seiken), bridom dlana (shuto), laktom (hiji) i bridom stopala (sokuto). Obavezno je polomiti dve daske svakom udarnom površinom stim što takmičari mogu da se izjasne da žele da polome i veći broj. Ukupan zbir polomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja čini rezultat lomljenja koji može presuditi o pobedniku borbe u situaciji nerešenog rezultata.

   Godine provedene u sali za vežbanje naučile su me da se tokom sparinga ispoljavaju karakterne osobine. One se mogu prikriti tokom jednog ili nekoliko sparinga, ali vremenom isplivaju na površinu. Lepo je kada za sparing partnera imate osobu koja vas poštuje i obostrano ste zadovoljni posle sparinga. Ali šta kada vam zapadne neko ko ispoljava negativne osobine ličnosti kao što su sebičnost, lukavost, surovost, podmuklost, zlonamernost, zluradost, osvetoljubivost i slično. Trener je taj koji treba da nadgleda sparing i da poznajući svoje učenike obrati pažnju na one koji su “problematični”, da ih stalno drži na “oku”, opominje, pa i kažnjava kada zasluže. Međutim nemojte se oslanjati na trenerovu zaštitu, pogotovo ako je u pitanju grupni sparing. Čim primetite da se vaš sparing partner ne ponaša na način da vodi računa o vašoj bezbednosti, opomenite ga. Ako ne promeni ponašanje odmah prekinite sparing i tako sačuvajte sebe od moguće povrede. Jači sparing mora da se odvija po pravilima fer pleja koja važe i u svim drugim sportovima. Lagani sparing treba da se odvija u opuštenoj atmosferi u kojoj nema mesta za strah ili strepnju. Samo tada će te se usuditi da probate da izvedete nešto za vas novo. U suprotnom sparing postaje štetan jer negativno utiče na vaš borbeni duh.

   U profesionalnim borilačkim sportovima vrhunskim borcima teško je da nađu dobre sparing partnere jer njihove karakterne osobine moraju biti na visokom nivou. Zamislite nekoga ko se priprema da osvoji titulu svetskog prvaka. Njemu treba sparing partner koji mu je po sposobnostima približan stim što će taj tokom sparinga potpuno zaboraviti na sebe i maksimalno sarađivati na tome da drugi ostvari uspeh uz njegovu pomoć. Dobar sparing partner je zlata vredan zato poštujte svoje sparing partnere i cenite njihov trud oko vašeg napretka i priprema za takmičenja.

   Zapamtite, sve što radite u karateu smišljeno je kako bi ste savladali najtežeg protivnika: samog sebe. Zato nemojte svoj napredak da merite po tome da li ste bolji od sparing partnera, već po tome da li ste bolji nego što ste bili.
  

уторак, 19. јул 2016.

BLATNJAVI PUT




Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala. Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, devojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži.

"Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvek nosiš?"



Tekst preuzet sa adrese:


Slika preuzeta sa adrese:





петак, 15. јул 2016.

I.K.O. STANDARDNO POSTUPANJE SUDIJA



maj 2016.


KUMITE

II Početak borbe

1) Sudija u borilištu poziva takmičare da stupe na borilište. Takmičari ulaze na borilište sa suprotnih strana.

2) Sudija u borilištu stoji u sredini, 3 metra od središnje linije. Sudija  izdaje takmičarima naredbe: "SHOMEN NI REI" (pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav naklonom prema sudiji - njemu) i "OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav takmičara).

3) Sudija  u borilištu komanduje "KAMAETE" (zauzmite borbeni stav). Takmičari i sudija u borilištu zauzimaju borbeni stav. Borba počinje nakon što sudija izvede gyaku tsuki (udarac zadnjom rukom) i istovremeno izda naredbu: "HAJIME" (počni).

4) Ako Karate gi (karate uniforma - kimono) oba ili jednog takmičara tokom borbe postane neuredan (izvuče se iz pojasa), sudija u borilištu će zaustaviti borbu i vratiti ih na polazne linije, leđima okrenute jedan drugom. Takmičari će tada dovesti u red karate gi.


II Tokom borbe

1) Ako tokom borbe uglovni sudija donese odluku da dodeli IPPON (ceo poen), WAZA-ARI (pola poena), CHUI (opomenu), SHIKKAKU (kaznu) ili prijavi JOGAI (izlazak van borilišta) zviždi u pištaljku i istovremeno daje znak zastavicom. Sudija u borilištu izdaje naredbu "YAME" (Stop), a takmičari zauzmu početni položaj.

2) Značenje signala zastavicom uglovnih sudija:

- IPPON (Ceo poen - pobeda) – Uglovni sudija podiže zastavicu iste boje kao što je traka koju nosi pobednik (crvenu ili belu) visoko prema gore. Zviždi glasno u trenutku podizanja.




- WAZA-ARI (pola poena) – Uglovni sudija drži zastavicu iste boje kao što je traka koju nosi takmičar koji je osvojio  waza-ari, vodoravno na stranu. Zviždi kratko i glasno istovremeno sa podizanjem zastavice.




- HANSOKU (prekršaj) – Uglovni sudija kratkim zvižducima upozorava sudiju u borilištu da se dogodio prekršaj i istovremeno maše zastavicom gore-dole u boji trake koju nosi takmičar koji je učinio prekršaj.




- JOGAI (izlazak izvan linije borilišta) – Uglovni sudija (ili sudije) koji je najbliži događaju dodiruje pod (liniju borilišta) zastavicom koja je bliža mestu izlaska bez obzira na njenu boju.  Istovremeno sa dodirivanjem poda zastavicom ugovni sudija se oglašava kratkim zviždukom.




- MITOMEZU (akcija koja se ne poentira – bez rezultata) – Uglovni sudija spušta zastavice ispred sebe i sa njima maše tako da ih ukršta. Istovremeno zviždi dugo, srednje snažno.



- MIEZU (nisam video ili nisam dobro video) – Uglovni sudija ukrsti zastavice ispred lica. Ne zviždi.




- HANTEI (izjašnjavanje)
Pobeda crvenog (aka) - Uglovni sudija podigne crvenu zastavicu visoko prema gore i zviždi glasno.
Pobeda belog (Shiro) - Uglovni sudija podigne belu zastavicu visoko prema gore i zviždi glasno.
Hikiwake, Cyuritsu (nerešeno) – Uglovni sudija ukršta zastavice ispred sebe prema dole.




3) U slučaju IPPON-a, WAZA-ARI-a ili prekršaja, sudija u borilištu traži da se uglovne sudije izjasne. Objavljuje konačnu odluku za koju mora da glasa 3 ili više sudija, uključujući i njega.


III Pobeda IPPONO-m

1) Kod IPPON-a (vidi pod II) sudija u borilištu vrati takmičare na polazne pozicije, a onda donosi odluku.

2) Sudija u borilištu proverava odluke uglovnih sudija i donosi konačnu odluku na temelju tri ili više glasova, uključujući i svoj glas.


IV Pobeda odlukom (HANTEI)

1) Na znak da je isteklo vreme borbe sudija u borilištu izdaje naredbu: "YAME" (Stop) i vraća borce na njihove početne pozicije.

2) Sudija borce okrene licem prema glavnom stolu (SHOMEN) i ugovnim sudijama izda naredbu da se izjasne o pobedniku: "HANTEI O ONEGAISHIMASU. HANTEI". Uglovne sudije podižu visoko prema gore zastavicu boje koja odgovara boji takmičara za koga smatraju da je pobedio. U slučaju da uglovni sudija smatra da nema pobednika zastavice ukršta ispred sebe, prema dole. Odluka o pobedniku je validna ukoliko se tri ili više sudija (uklučujući i sudiju u borilištu) izjasni da je pobedio isti takmičar. Ako nema tri odluke za pobedu istog takmičara rezultat je nerešen.


V Prekršaji (HANSOKU)

1) U slučaju prekršaja sudija će razdvojiti takmičare i zaustaviti borbu.

2) Da bi odluka o prekršaju bila validna potrebno je da se za nju izjasni 3 ili više sudija (uključujući i sudiju u borilištu).

3) U slučaju ne namernog prekršaja takmičar može dobiti CHUI ICHI (prvo upozorenje). Drugi prekršaj sankcionisaće se sa CHUI NI (drugo upozorenje). Treči prekršaj sankcionisaće se sa GENTEN ICHI (kazna jedan). Četvrti prekršaj se sankcioniše sa GENTEN NI (kazna dva) što automatski povlaći SHIKKAKU (diskvalifikacija).

4) Sledeće akcije se smatraju prekršajem:

     1. Ganmen-Ouda: Kontakt sa protivnikovim licem ili vratom rukom ili laktom u toku napada (čak i blag). Međutim, lažni šamar je dopušten.
     2. Kin-Geri ili Kinteki-heno-kogeki: Udarac u prepone.
     3. Zu-tsuki: Udarac pesnicom u glavu.
     4. Taoreta-aite-eno-kogeki: Napad na protivnika koji leži na podu (ne odnosi se na gedan-tsuki po tačkama 4 i 9)
     5. Sebone-eno-kogeki: Udarac u kičmu.       
     6. Kake: Držati protivnikov vrat ili deo tela.
     7. Tsukami: Hvat za protivnikov kimono (Dogi), ruke i noge.
     8. Kakae-komi: Držati protivnikov delo tela, na primer nogu.
     9. Ryote-deno-oshi: Guranje protivnika sa obe ruke.
   10. Renzoku-shiteno-oshi: Višestruko guranje.
   11. Osae: Držanje rukom dela protivnikovog tela, na primer ramena.
   12. Mune-wo-awase-teno-kogeki / Te-wo-awase-teno-kogeki: Gurati grudima protivnikove grudi u klinču / Sprečavati pokrete protivnikovih ruku u klinču.     
   13. Kakenige: Ponavljanje radnji kao što su pad i izlazak iz borilišta odmah nakon protivnikovog napada (bežati od protivnika, izbegavati borbu).
   14. Jogai: Iskoračiti izvan područja borilišta.
   15. Jogai-karano-kogeki: Napad izveden izvan borilišta.
   16. Napad nakon sudijske komande "YAME" (zaustavite borbu).
   17. Kansetsu-eno-kogeki: Direktan napad na zglob kolena udarnom površinom chusoku, sokuto ili kakato.
   18. sve ostale radnje koje sudije mogu smatrati kao prekršaj.

*** Oshi: Guranje jednom rukom (seiken, shotei, shuto, kote i hiji) u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno. Međutim, guranje vratom i licem, i guranje ramenom ili telom su prekršaji.
*** Sabaki: Skretanje protivnikove ruke ili noge udarca hvatom u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno.
*** Kombinacija Oshi, Sabaki i Ashi-kake u trajanju od jedne sekunde je dozvoljena.
*** Izuzeci za tamičare starosne dobi do 16 godina
       1. Oshi (guranje) je prekršaj.
       2. Sabaki (skretanje protivnikovog udarca) dopušteno samo na podlaktici.
       3. Ashi-kake / Ashi-barai (nožno "čišćenje") ne može se kombinovati sa Oshi (guranje) i Sabaki (skretanje protivnikove ruke ili noge udarca).
       4. Precizan Jodan-Geri (protivnik ne pada i ne gubi ravnotežu) i Tento (obaranje protivnika) kao kontra napad na protivnikov Chudan/Jodan-Geri, može da se oceni kao waza-ari, bez izvođenja Tsuki-a i Zanshin-a.


VI Diskvalifikacija (SHIKKAKU)

1) Takmičar koji ostvari GENTEN NI (kazna dva) biće diskvalifikovan.

2) Sledeće situacije dovode do diskvalifikacije.

      1. Dve kazne (Genten Ni = Shikkaku)
      2. Nepoštovanje sudijskih komandi tokom borbe.
      3. Akcije koje se smatraju eksplicitnim nasiljem, namerno učinjen teži prekršaj i namerno loše ponašanje. Vrhovni sudija disvalifikovanom sportisti može poništiti prethodno ostvareni plasman.
     4. Kada takmičari na borilištu više od jednog minuta ne stupaju u borbu smatra se nedostatkom volje za borbom i oba takmičara se diskvalifikuju.
     5. Kašnjenje ili ne izlazak na borilište.
     6. Nošenje nepropisanog odela ili zaštitne opreme.
     7. Težina 10 kg vića ili manja od navedene težine na prijavi za takmičenje.


VII Završetak borbe

1) U slučaju IPPON-a ili SHIKKAKU, sudija u borilištu će odmah zaustaviti borbu, takmičare licem okrenuti prema SHOMEN-u, zatražiti odluku sudija, a nakon proglašenja pobednika izdati takmičarima naredbe: "SHOMEN NI REI" (pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav naklonom prema sudiji (njemu)), "OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav takmičara) i AKUSHU (međusobno rukovanje). Nakon međusobnog rukovnja takmičari hodom u nazad napuštaju borilište, svako sa svoje strane.

2) U slučaju da nije dosuđen IPPON ili SHIKKAKU, nakon isteka vremena sudija u borilištu zaustavlja borbu i takmičare okreće licem prema SHOMEN-u. Nakon sudijskog izjašnjavanja i proglašenja pobednika postupak je isti kao što je gore navedeno.





Prevedeno i prilagođeno sa tekstova objavljenih na adresama:




Slike su obrada sa adrese:





среда, 06. јул 2016.

ŠOLJA ČAJA



   Nan-ina, japanskog učitelja zena u periodu  Meiđi1, posetio je jednog dana neki profesor univerziteta koji je želeo da se od njega raspita o zenu.

   Nan-in je poslužio čaj. Napunivši šolju svome gostu, nastavio je da sipa. Profesor je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada više nije mogao da se suzdrži, reče:

   "Puna je. Više ne može da stane!"

   "Kao i ova šolja", reče Nan-in, "pun si svojih ubeđenja i pretpostavki. Kako mogu da ti objasnim zen ako prethodno nisi ispraznio svoju šolju?"


   1 Period Meiđi (1969-1912) je vreme otvaranja Japana prema svetu, kao i modernizacije i vesternizacije zemlje koje su sledile. Za manje od pola veka, koliko je ovaj period trajao, Japan je premostio tehnološki i privredni jaz koji ga je delio od najrazvijenijih zemalja Zapada.




Preuzeto iz knjige:
ZEN PRIČE
Izbor, prevod i komentari: Vladislav Bajac,
Orbis, Beograd, 1984.

Slika preuzeta sa:





понедељак, 06. јун 2016.

NOVA I.K.O. PRAVILA SUĐENJA


maj 2016.


SUDIJSKA NAČELA

   Sudije na borilištu i Turnirski komitet imaju jednaka prava u odlučivanju, ali konačnu odluku donosi Vrhovni sudija. Borba je vremenski ograničena na tri minuta (eliminacione borbe na dva minuta), a  produžetak borbe (ako ga ima) na dva minuta. Kada za to smatra potrebnim, Vrhovni sudija može doneti odluku da se borba  dodatno vremenski produži. Vrhovni sudija, nakon konsultacija sa izvršnim sudijama, ima pravo da promeni, menja ili uspori raspored turnira. Vrhovni sudija može sazvati sastanak Turnirskog komiteta ako je potrebno.



SLOBODNA BORBA (KUMITE)



A. OSNOVNI PRINCIPI

1) Borba traje tri minuta (eliminacione borbe dva minuta), produžetak borbe (ako postoji) traje dva minuta.

2) Pobeda se dodeljuje takmičaru:

    - koji osvoji ceo poen (IPPON).
    - koji osvoji dva polu poena, što čini jedan ceo poen (2 x WAZA-ARI = AWASE IPPON).
    - koji osvoji pobedu odlukom sudija (HANTEI-GACHI).
    - čiji je protivnik diskvalifikovan (SHIKAKU) ili nije učestvovao u borbi bez opravdanog razloga (KIKEN).


B. CEO POEN (IPPON) - POBEDA

3) Takmičaru koji ne koristeći tehnike sa liste prekršaja, udarcem ruke (TSUKI), udarcem noge (GERI), udarcem lakta (HIJI UCHI), itd. obori tj. onesposobi protivnika u trajanju dužem od 3 sekunde ili izazove kod protivnika gubitak volje da se bori dodeliće se ceo poen (IPPON).

4) Takmičaru koji obori protivnika (na primer tehnikom "čiščenja" (ASHI-KAKE) ili izbijanjem noge oslonca prilikom protivnikovog izvođenja nožnog udarca mawashi-geri tako da ovaj padne leđima na pod) i odmah zati izvede precizan udarac rukom (GEDAN TSUKI) sa kontrolisanim kontaktom u stomak uz mentalnu usmerenost na izvođenje (ZANSHIN), sudije mogu dodeliti ceo poen (IPPON) na osnovu tajminga i drugih kriterijuma.

C. POLA POENA (WAZA-ARI)

5) Takmičaru koji ne koristeći tehnike sa liste prekršaja, udarcem ruke (TSUKI), udarcem noge (GERI), udarcem lakta (HIJI UCHI), itd. obori protivnika u trajanju kračem od 3 sekunde ili izazove kod protivnika gubitak volje da se bori posle čega ovaj zauzme gard spreman da nastavi borbu dodeliće se pola poena (WAZA-ARI). Slično tome, takmičaru koji udarcem ruke (TSUKI), udarcem noge (GERI), udarcem lakta (HIJI UCHI), itd. naruši ravnotežu protivniku ali ga ne obori, dodeliće se pola poena.

6) Takmičaru koji pogodi protivnika bilo kojim udarcem noge u glavu (jodan-mawashi-Geri, jodan-mae-Geri, jodan-ushiro-Geri, jodan-ushiro-mawashi-Geri, jodan-hiza-Geri, itd) ali protivnik ne padne ili ne izgubi ravnotežu, i odmah zatim kao deo kombinacije izvede precizan ne-kontaktni udarac rukom (TSUKI) uz mentalnu usmerenost na izvođenje (ZANSHIN) sudije mogu dodeliti pola poena (WAZA-ARI) na osnovu tajminga i drugih kriterijuma.

7) Takmičaru koji obori protivnika bilo kojom tehnikom uključujući CHUDAN-Geri (CHUDAN-mae-Geri, CHUDAN-ushiro-Geri, itd) i odmah zatim kao deo kombinacije izvede precizan ne-kontaktni udarac rukom (GEDAN TSUKI) uz mentalnu usmerenost na izvođenje (ZANSHIN) sudije mogu dodeliti pola poena (WAZA-ARI) na osnovu tajminga i drugih kriterijuma.

8) Takmičaru koji protivnika obori bilo kojom tehnikom, uključujući tehniku "čiščenja" (ASHI-KAKE) ili izbijanjem noge oslonca prilikom protivnikovog izvođenja nožnog udarca mawashi-geri, i odmah zatim izvede precizan udarac rukom (GEDAN TSUKI) sa kontrolisanim kontaktom uz mentalnu usmerenost na izvođenje (ZANSHIN), sudije mogu dodeliti pola poena (WAZA-ARI) na osnovu tajminga i drugih kriterijuma.

9) Takmičaru koji odmah posle izbegavanja protivnikove tehnike napada, uključujući kaiten-domawashi, protivniku koji je leđima na podu zada kao deo kombinacije kontrolisani udarac rukom (GEDAN TSUKI) u predelu stomaka uz mentalnu usmerenost na izvođenje (ZANSHIN), sudije mogu dodeliti pola poena (WAZA-ARI) na osnovu tajminga i drugih kriterijuma.

10) Takmičaru koji neposredno pošto padne na pod izvede napad udarcem noge, kao na primer keri-age (udarac nogom prema gore), sudije mogu dodeliti pola poena (WAZA-ARI) ili ceo poen (IPPON) u skladu sa tačkama 3 i 5.

11) Takmičaru koji dozvoljenim udarcem protivniku nanese povredu, uključujući manje posekotine na licu koje zahtevaju lekarsku intervenciju van borilišta posle koje se borba može nastaviti, može se dodeliti pola poena (WAZA-ARI) – prema odluci Predsednika turnira

12) Dva dodeljena polu poena čine ceo poen i pobedu (2 x WAZA-ARI = AWASE IPPON)

* Definicija obaranja protivnika (TENTO): kada bilo koji deo protivnikove ruke ili tela, osim tabana, dotakne pod kao posledica tehnike.


D. POBEDA ODLUKOM SUDIJA (HANTEI)

13) Kada ni jedan od učesnika ne osvoji ceo poen, pobeda se dodeljuje odlukom sudija.

14) Odluka o pobedi je validna kada se najmanje tri od pet sudija na borilištu izjasni da pobedi isti takmičar.

15) Kriterijumi za odlučivanje prema važnosti:
      a) Šteta naneta protivniku
      b) Koriščenje efikasnih tehnika (YUKO-DA)
      c) Broj izvedenih tehnika (TEKAZU) / Borbeni duh (KOSEI)

16) Ako takmičar ima jednu kaznu (GENTEN ICHI), a osvoji pola poena (WAZA-ARI), pola poena poništava kaznu. Ako njegov protivnik nema kaznu, niti pola poena, pobeda se dodeljuje odlukom sudija.
GENTEN ICHI = WAZA-ARI

17) Pobeda se dodeljuje odlukom sudija takmičaru čiji je protivnik disvalifilovan ili se povukao iz takmičenja.


E. PRODUŽETAK BORBE (ENCHOSEN)

18) Kada se ni za jednog od takmičara pri odlučivanju za pobednika ne izjasni tri od pet sudija, proglašava se nerešen rezultat i produžetak borbe.

19) Ako i posle dva produžetka nema pobednika, pobeda se dodeljuje takmičaru koji je 10 kg lakši od protivnika. Ako se pobednik ne može odrediti na osnovu razlike u težini, broj polomljenih dasaka na testu lomljenja (TAMESHIWARI) postaje kriterijum za dodelu pobede.
   Ako posle prvog produžetka vremena u eliminacionim borbama nema pobednika, a razlika u težini je manja od 10 kg, pristupa se drugom produžetku vremena posle koga sudije moraju da se izjasne za pobedu jednog od takmičara.

20) Ako pobednik ne može da se odredi po osnovu razlike u težini niti po broju polomljenih dasaka, pobednika određuje Vrhovni sudija na osnovu kvaliteta tehnike, borbenog duha, broja opomena i sl.
   U ovakvom slučaju moguć je i treći produžetak vremena.

21) Tačke 19 i 20 predstavljaju osnovna načela ali Vrhovni sudija i Izvršni sudija mogu izvršiti izmene ako to smatraju potrebnim.                                


F. PREKRŠAJI (HANSOKU)

22) Sledeće akcije se smatraju prekršajem:

     1. Ganmen-Ouda: Kontakt sa protivnikovim licem ili vratom rukom ili laktom u toku napada (čak i blag). Međutim, lažni šamar je dopušten.
     2. Kin-Geri ili Kinteki-heno-kogeki: Udarac u prepone.
     3. Zu-tsuki: Udarac pesnicom u glavu.
     4. Taoreta-aite-eno-kogeki: Napad na protivnika koji leži na podu (ne odnosi se na gedan-tsuki po tačkama 4 i 9)
     5. Sebone-eno-kogeki: Udarac u kičmu.       
     6. Kake: Držati protivnikov vrat ili deo tela.
     7. Tsukami: Hvat za protivnikov kimono (Dogi), ruke i noge.
     8. Kakae-komi: Držati protivnikov delo tela, na primer nogu.
     9. Ryote-deno-oshi: Guranje protivnika sa obe ruke.
   10. Renzoku-shiteno-oshi: Višestruko guranje.
   11. Osae: Držanje rukom dela protivnikovog tela, na primer ramena.
   12. Mune-wo-awase-teno-kogeki / Te-wo-awase-teno-kogeki: Gurati grudima protivnikove grudi u klinču / Sprečavati pokrete protivnikovih ruku u klinču.     
   13. Kakenige: Ponavljanje radnji kao što su pad i izlazak iz borilišta odmah nakon protivnikovog napada (bežati od protivnika, izbegavati borbu).
   14. Jogai: Iskoračiti izvan područja borilišta.
   15. Jogai-karano-kogeki: Napad izveden izvan borilišta.
   16. Napad nakon sudijske komande "YAME" (zaustavite borbu).
   17. Kansetsu-eno-kogeki: Direktan napad na zglob kolena udarnom površinom chusoku, sokuto ili kakato.
   18. sve ostale radnje koje sudije mogu smatrati kao prekršaj.

*** Oshi: Guranje jednom rukom (seiken, shotei, shuto, kote i hiji) u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno. Međutim, guranje vratom i licem, i guranje ramenom ili telom su prekršaji.
*** Sabaki: Skretanje protivnikove ruke ili noge udarca hvatom u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno.
*** Kombinacija Oshi, Sabaki i Ashi-kake u trajanju od jedne sekunde je dozvoljena.
*** Izuzeci za tamičare starosne dobi do 16 godina
       1. Oshi (guranje) je prekršaj.
       2. Sabaki (skretanje protivnikovog udarca) dopušteno samo na podlaktici.
       3. Ashi-kake / Ashi-barai (nožno "čišćenje") ne može se kombinovati sa Oshi (guranje) i Sabaki (skretanje protivnikove ruke ili noge udarca).
       4. Precizan Jodan-Geri (protivnik ne pada i ne gubi ravnotežu) i Tento (obaranje protivnika) kao kontra napad na protivnikov Chudan/Jodan-Geri, može da se oceni kao waza-ari, bez izvođenja Tsuki-a i Zanshin-a.

23) Isključujući namerno ne dozvoljeno postupanje, za prvi prekršaj dosudiće se Chui Ichi (Opomena jedan). Za drugi prekršaj dosudiće se Chui Ni (Opomena dva). Za treći prekršaj dosudiće se Genten ichi (Kazna jedan). Za četvrti prekršaj dosudiće se Genten Ni (Kazna dva), što po automatizmu povlači Shikkaku (diskvalifikacija).

G. KAZNE (GENTEN)

24) Sledeće situacije automatskim rezultiraju Kaznom jedan (Genten Ichi):

      1. Namerni prekršaj
      2. Ostale radnje koje Vrhovni sudija može smatrati nesportskim ponašanjem.


H. DISKVALIFIKACIJA (SHIKKAKU)

25) Sledeće situacije dovode do diskvalifikacije.

      1. Dve kazne (Genten Ni = Shikkaku)
      2. Nepoštovanje sudijskih komandi tokom borbe.
      3. Akcije koje se smatraju eksplicitnim nasiljem, namerno učinjen teži prekršaj i namerno loše ponašanje. Vrhovni sudija disvalifikovanom sportisti može poništiti prethodno ostvareni plasman.
     4. Kada takmičari na borilištu više od jednog minuta ne stupaju u borbu smatra se nedostatkom volje za borbom i oba takmičara se diskvalifikuju.
     5. Kašnjenje ili ne izlazak na borilište.
     6. Nošenje nepropisanog odela ili zaštitne opreme.
     7. Težina 10kg vića ili manja od navedene težine na prijavi za takmičenje.

26) SHIAI HOKI: Svako ko ne učestvuje u borbi kako je planirano bez opravdanog razloga bi će diskvalifikovan. Sledeći primeri su izuzeci:

       1. Nedostatak sposobnosti za nastavak takmičenja odlukom glavnog lekara takmičenja donetom nakon lekarskog pregleda.

       2. Nepredviđena nesreća nekome ko je blizak takmičaru (na primer član porodice i sl.) koja se dogodi neposredno pre ili tokom borbe. Dozvola za napštanje borilišta doneće se nakon konsultacije Vrhovnog sudije i Turnirskog komiteta.





Prevedeno i prilagođeno sa tekstova objavljenih na adresama:




KYOKUSHIN TAKMIČENJE