.

.

.

MI VOLIMO IZAZOVE!

SA NAMA ĆETE POMERITI

SVOJE GRANICE I CILJEVE.

OSU!

.

.

adresa : Beograd, SC Vračar, Sjenička 1 kontakt telefon : 064 / 319 78 79

mail adresa :
karatecrvenizmaj@gmail.com termini treninga : ponedeljak, sreda, petak od 21,30

operativni trener kjokušinkaia

Velimir Velja Matijević

PRIJATELJ KLUBA TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, 11077 Beograd, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo



понедељак, 23. јануар 2017.

GEIKO OSAME 2016.

понедељак, 26. децембар 2016.

SHIHAN HITOSHI KIYAMA




Hitoši Kijama (Hitoshi Kiyama) je rođen 9. januara 1974. godine na najjužnijem od četiri velika ostrva Japana Kjušu (Kyushu). Kao dečak nije bio posebno zainteresovan za sport. U tinejđerskom dobu od prijatelja je dobio video snimak 4. Prvenstva sveta u karateu na kome je Akijoši Macui (Akiyoshi Matsui) osvojio prvo mesto. Video snimak je probudio kod Kijame interesovanje za kjokušin (kyokushin) tako da sa 15 godina počinje sa vežbanjem kod Učitelja Take Kasuja (Kasuya). Utisci sa treninga prevazišli su sva njegova očekivanja. Kjokušin mu se toliko svideo da je vrlo brzo počeo sa svakodnevnim treninzima. Sa 16 godina počeo je da se takmiči. Posvećenost vežbanju donela mu je prve sportske rezultate, osvojio je drugo mesto na juniorskom turniru za učenike. U završnoj godini srednje škole radi povećanja snage uvodi treninge sa tegovima. Sala za vežbanje postala je centar njegovog života.

Godine 1992, Kijama se takmičio na Šampionatu Kjušu ostrva gde se lično upoznao i rukovao sa Sosai Ojamom (Masutatsu Oyama, osnivač kjokušina). Na žalost, to je bio njihov prvi i poslednji susret.

1994-te godine, godine kada je umro Mas Ojama, Kijama Hitoši je postao jedan od 16 najboljih boraca kjokušina pobedivši borce svetske klase kao što su Kijofumi Abe (Kiyofumi Abe) i Šinđi Adači (Shinji Adachi).

Stil borbe Hitoši Kijame je da na protivnike visokim stepenom aktivnosti vrši konstantni inteligentni pritisak udarcima i kretanjem sve dok ovaj ne popusti, a onda ide na nokaut. Pažnju svetske javnosti na sebe je privukao osvajanjem prvog mesta na prvom Svetskom težinskom prvenstvu 1997. godine pobedom nad atraktivnim borcem Gari O Nilom (Gary O Neill). U rodnom gradu Kagošima (Kagoshima) postao je zvezda. Zidovi zgrada bili su oblepljeni plakatima u njegovu čast, a lokalni mediji su se borili za intervju. Na žalost vrlo brzo, u jesen iste te godine, na 29-tom Otvorenom prvestvu Japana Gari O Nil se revanšira za poraz i ako je Kijama bio teži za 10kg i bio bolji u lomljenju (tamashiwari).

1998. godine, Kijama osvaja treče mesto na 30-tom Otvorenom prvenstvu Japana. To je bio dobar rezultat, ali on je smatrao da nije ispunio očekivanja ljudi koji su ga podržavali. Zato odlučuje da uloži više napora u vežbanje. Iste godine kao član tima osvaja prvo mesto na prvom Svetskom timskom kupu. Šihan Seiđi Isobe (Shihan Seiji Isobe) tada je izjavio: “Čini se da će Kijama biti sledeći Hađime Kazumi (Hajime Kazumi)”. To koliko je Šihan Isobe bio u pravu osetiće na sebi najbolji borci sveta.

1999-ta godina je bila razočaravajuća za Kijamu zbog poraza u drugom krugu 7-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu.

2000-te godine Kijama nastupa na Europskom prvenstvu u Portugalu i osvaja prvo mesto. To je bilo prvi put da Japanci učestvuju na ovakvom takmičenju. Lokalna publika je negodovala, ali to nije moglo da baci senku na Kijamin uspeh. Iste te godine osvaja prvo mesto na 32-gom Otvorenom prvenstvu Japana.

2001. godine Hitoši Kijama učestvuje u kategoriji teškaša na drugom Svetskom težinskom prvenstvu. Spektakularnim visokim nožnim udarcima, mavaši geri i uširo mavaši geri, u kombinaciji sa ručnom tehnikom i niskim udarcima nogom eliminisao je konkurente i u finalu se sastao sa izuzetnim ruskim takmičarem Sergejem Osipovim. Kontinuiranim agresivnim pritiskom izborio je pobedu i po drugi put osvojio prvo mesto na ovom takmičenju.

2002. godine Kijama uspeva treči put uzastopno da izbori plasman u finale Otvorenog prvenstva Japana. Na njegovu žalost na putu da osvoji i treču titulu prvaka isprečio mu se Hađime Kazumi koji ga pobeđuje tesnim nadglasavanjem sudija.


2003. godine održano je 8. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu. Svestan da ulazi u tridesete godine života smatrao je da je to možda njegova poslednja prilika za osvajanje titule prvaka sveta. Primenivši u treningu sve što je naučio do tada uspeo je da svoje fizičke sposobnosti pomeri do krajnjih granica. Naročitu pažnju posvetio je vežbama uma za postizanje mentalne snage. Međutim, nije samo on želeo titulu. Svih 240 prijavljenih takmičara iz 63 zemalja sveta želelo je i borilo se za titulu te godine u Tokiju. Njih 32-oje najspremnijih u tom trenutku izborilo je plasman za treči dan takmičenja. U tom finalnom krugu bilo je 17 boraca iz Japana, 6 iz Rusije, 5 iz Brazila, a od ostalih boraca pomenuću srpskom kjokušinu dobro poznatog Emila Kostova. Hitoši Kijama je u prvoj borbi pobedio čečenskog borca Leči Kurbanova (Lechi Kurbanov). Zatim sledi borba u polufinalu sa Brazilcem Evrton Teikseirom (Ewerton Teixeira). Kako je kasnije izjavio to je za njega bila najteža borba na prvenstvu. Udarao je krupno građenog Teikseiru visokog 187cm ali je ovaj primao udarce ne odstupajući niti za pedalj. Tek posle drugog produžetka sudije su Kijamu proglasile za pobednika. U finalu ga je sačekao Rus Sergej Plekhanov. Borba se završila u regularnom vremenu bez produžetaka odukom sudija kojom je Hitoši Kijama postao prvi svetski prvak u 21. veku.


Hitoshi Kiyama tournament history:

1997 - 1st World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
1998 - 30th All Japan Tournament (IKO-1) – 3rd
1998 - 1st World Team Cup (IKO-1) – 1st
1999 - 7th World Tournament (IKO-1) – 3rd Round
2000 - European Championships (IKO-1) – 1st
2000 - 32nd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2001 - 2nd World Weight Tournament (IKO-1) - 1st
2001 - 33rd All Japan Tournament (IKO-1) – 1st
2002 - 34th All Japan Tournament (IKO-1) – 2nd
2003 - 8th World Tournament (IKO-1) – 1st


























Literatura:


Slike preuzete sa:





KYOKUSHIN LEGENDE



субота, 17. септембар 2016.

TAMESHIWARI PRAVILA


 




1. Materijal koji se koristi za test lomljenja su daske japanskog kedra dužine 33 centimetara, širine 21 cm i debljine 2,4 cm. Sudije će proveriti da li materijal odgovara standardima utvrđenim od strane Svetske Karate Organizacije.

2. Svaki takmičar mora koristiti četiri tehnike u testu lomljenja i to ovim redom: SEIKEN (čelo pesnice), SOKUTO (brid stopala), ENPI (lakat), SHUTO (brid dlana). Broj slomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja se zbraja, a zbir pretstavlja broj osvojenih bodova od strane takmičara.

3. Daske za lomljenje moraju biti stavljene na vrh dva stabilna bloka postavljena na određenom mestu.

4. Svaki takmičar prema svojoj odluci bira broj dasaka koji će pokušati polomiti, s tim da taj broj ne može biti manji od tri.

5. Tkanina koja može da se stavi preko dasaka proverava se od strane sudija, a postavlja je pomoćnik lomljenja.

6. Takmičar ne sme dodirnuti ili pomerati daske i blokove. Međutim, ima pravo da pomočniku da instrukcije prilikom pripreme dasaka za lomljenje.

7. Lomljenje se smatra uspešnim (KANSUI) samo kada su daske potpuno razdvojene na dva dela. Ako su samo  napukle lomljenje će se smatrati neuspešnim (SHIPPAI).

8. U slučaju neuspešnog lomljenja (SHIPPAI) takmičar ima pravo na još jedan pokušaj, ali je tada broj dasaka ograničen na samo tri.

9. Ako takmičar ne uspe ni u drugom pokušaju, njegov rezultat lomljenja će biti 0 (nula).

10. U slučaju uspešnog lomljenja takmičar sedne u japanski sed na petama (Seiza). U slučaju neuspelog lomljenja takmičar ostane da stoji.

11. TAMESHIWARI test se održava u skladu sa sudijskim uputstvima. Vreme za izvođenje je ograničeno na dva minuta. Prekoračenje se smatra neuspelim lomljenjem (SHIPPAI).

12. Nakon svakog lomljenja, takmičari se pomeraju u smeru suprotnom od kretanja kazaljki na satu za jedno mesto.




Prevedeno i prilagođeno sa adrese:

Slike preuzete sa adresa:





субота, 30. јул 2016.

SPARING


   Kyokushin karate je osmišljen da neguje i razvija borbeni duh praktičara iskušavajući njihov karakter kroz specifičan sistem vežbanja. Zasnovan na poštovanju realnosti, udarci se u takmičarskim borbama izvode sa punim kontaktom. Dozvoljeno je rukama i nogama udarati u telo i noge. Zabranjen je udarac rukom u glavu, ali je dozvoljen nogom. Od zaštitne opreme za seniore je jedino dozvoljen i obavezan suspenzor, a za seniorke štitnik za grudi. Pored ove opreme dozvoljena je, ali nije obavezna, zaštitna guma za zube.

   Sparing je metod treninga u borilačkim sportovima koji ima za cilj pripremu sportista za takmičenja u borbama. Pored vežbanja koja u potpunosti simuliraju uslove takmičenja, vežba se i u olakšavajućim ili otežavajućim uslovima u odnosu na zahteve takmičenja kako bi se postigli što bolji rezultati. Cilj je uvežbavanje primene borbene tehnike do automatizma i stvaranje dobrih fizičkih i mentalnih sposobnosti. Osnovna karakteristika je stvaranje ambijenta u kome su učesnici sparinga u najmanjoj mogučoj meri izloženi povredama.

   Sa sparingom ne bi trebalo da se počne pre nego što se savladaju osnovne borbene tehnike kroz borbeno kretanje. Naročitu pažnju treba posvetiti učenju šta je u borbi dozvoljeno, a šta ne kako se kasnije ne bi kršila pravila na takmičenjima. Početnicima koji obavezno nose zaštitnu opremu (kaciga, oklop, rukavice, suspenzor, štitnici za noge, guma za zube) dodeljuje se partner sa borilačkim iskustvom. Snaga udaraca se ograničava na 10 do 20 % što sparing ćini potpuno bezbednim. Zbog uzbuđenja i ne iskustva početnici preteruju u ispoljavanju snage na štetu pravilnog izvođenja. Zbog toga je uloga iskusnijeg partnera vrlo zahtevna. On smirenim tonom i biranim rečima treba početnika da umiri i navede da kroz ponavljanje nauči pravilno izvođenje elemenata odbrane i napada. Početnik postaje svestan da ga partner čuva od povrede i u situaciji kada pogrešno odreaguje, što ga opušta, osobađa straha i hrabri da nastavi dalje. Ovde moram da naglasim da u ovakvoj situaciji iskusniji partner nije u podređenoj poziciji iz razloga što je po programu učenja i napredovanja u kyokushinu obavezno uključivanje viših zvanja u rad sa početnicima. Prenoseći sopstveno iskustvo na druge oni utvrđuju naučeno. Ovakav metod treninga puni ih samopouzdanjem što doprinosi izgradnji stabilne ličnosti.

   Svaki sportista kroz sparing otkriva tehnike koje “leže” njegovoj fizičkoj građi i temperamentu zbog čega ih izvodi bolje, lakše, brže i jače nego neke druge. Ovakva jedna ili više vezanih tehnika naziva se specijalka. Priprema situacije u borbi za njeno izvođenje, kao i samo izvođenje ponavljaju se nebrojano puta radi sticanja automatizma. Veliki broj ponavljanja ostavlja trag u mišićnoj memoriji tako da kasnije u borbi telo samo izvede pokrete bez naše volje u situaciji koju smo uvežbali. Povremeno smo svedoci ispovesti uspešnih sportista koje govore o tome da se ne sećaju svojih pokreta u odlučujućim trenucima događaja u kome su trijumfovali. Tek naknadnim gledanjem video snimka postalo im je jasno šta se zapravo desilo. Jednostavno, sve se odigrava brzo da nema vremena da se uključi svest tako da telo samo odradi dobro uvežbane pokrete.

   Sve dok se dobro ne savladaju elementi borbe, ne stekne solidna borbena izdržljivost i ne ojača telo na udarce, uslovi pod kojima se odvija sparing se olakšavaju. To se postiže upotrebom zaštitne opreme, umanjenjem stepena snage udaraca, smanjenjem vremena trajanja pojedinačnog sparinga, uvođenjem zabrane izvođenja određene tehnike i slično.

   Da bi se sportista dobro pripremio za takmičenje pripreme moraju da se odvijaju u uslovima koji prevazilaze zahteve takmičenja. Samo pojavljivanje na takmičenju je stresno i umanjuje pripremom postignute sposobnosti. Pomenuću ovde onu izreku: “Što više znoja u miru, manje krvi u ratu”, koja preneta na borilačke sportove može da glasi: ”Što više znoja na treningu, manje povreda na borilištu”. Da bi “poteklo” više znoja na sparingu koriste se različite metode da se oteža u zavisnosti od toga šta se želi njime postići. Da bi se postigla bolja borbena izdržljivost mora se obratiti pažnja na vremensko trajanje pojedinačnog sparinga i na ukupno vreme provedeno u sparingu. Vreme može biti skraćeno ili produženo u odnosu na vreme trajanja takmičarske borbe. Ako je skračeno  onda se odradi više vezanih sparinga sa kratkom pauzom između. Sportisti koga pripremamo možemo menjati partnera drugim, odmornim partnerom. Takva zamena može biti i u okviru vremena za pojedinačni sparing. Sportisti kome treba poboljšati rad ruku može se zabraniti izvođenje udaraca nogama (noge mogu da se vežu pojasom na kratko rastojanje). Sportisti kome treba poboljšati rad nogu može se zabraniti izvođenje udaraca rukama (ruke mogu da se vežu pojasom). Sparing koji se odvija kretanjem samo na kolenima koristan je za popravljanje ručne tehnike. Da bi se poboljšao rad prednje ili zadnje ruke garda suprotna ruka se ograniči samo na izvođenje blokova. Da bi se sportista naterao na više kretanja i da bi mu se poboljšao borbeni duh primenjuje se sparing sa dva i više partnera. Na letnjim kampovima radi se atraktivni sparing u vodi. Voda otežava pokrete što utiče na povećanje snage i brzine. Za “suvu” varijantu sličan efekat može da se postigne koriščenjem prsluka sa opterečenjem, elastičnih traka i veznih tegova. Vezne tegove treba koristiti sa oprezom zbog opasnosti od povreda. Elastična traka osim upotrebe za ručne i nožne udarce može da se učesniku sparinga veže za pojas u predelu leđa. Trener ili pomoćnik zateže elastičnu traku i tako pravi otpor koji mora da se savlada bilo da se stoji u mestu ili kreće napred. Kada sam bio učenik najteža varijanta sparinga za mene je bila ona sa čovekom koji mi sedi na ramenima snažno se upirući gornjim delom stopala u moja leđa održavajući tako ravnotežu bez da ga ja držim. U ovakvom sparingu potrebno je mnogo upornosti da izdržite jer i najslabiji borac u klubu može da predstavlja veliki problem.

   Sparing koji je tematski definisan naziva se dogovoreni sparing. Dogovor se ne odnosi samo na uvežbavanje  borbene tehnike več i na taktiku vođenja borbe. Partneri u sparingu prolaze moguće scenarije delova borbe kako bi uvežbali najbolja rešenja za konkretne situacije i zahteve takmičarske borbe: ulazak u borbu, očuvanje rezultata, izbacivanje protivnika iz borilišta, borbu na liniji, kako završiti “načetog” protivnika, kako dobro “pokrivenog” protivnika “otvoriti”, kako izneti borbu sa povredom, zadnjih deset sekundi i sl. Kroz sparing se uvežbava i kako treba postupati kada je protivnik ofanzivan i kreće se napred, defanzivan i kreće se u nazad, statičan, kada se kreće u svim pravcima, kada završava borbe visokim nožnim udarcima, niskim nožnim udarcima, udarcima rukom, kada radi “prljave” tehnike, kada je brz, kada je spor i jaki i sl. 

  Mana dogovorenog sparinga može biti u nedovoljnom kretanju, nedovoljnoj borbenosti i nedostatku želje da se protivnik “završi”. Učesnici u sparingu stalno moraju o tome da razmišljaju. Često se događa da napadač zadrži nogu / ruku napada u krajnjem položaju udarca i jednostavno se “zaledi” čekajući da primi kontra udarac što svakako nije ni približno realnoj situaciji. Oba učesnika moraju da simuliraju stvarnu borbu kako bi stvorili realnu sliku o svojoj efikasnosti. Onaj koji napada ne sme da se zadovolji samo jednim udarcem. Sa više udaraca mora tražiti rešenje kako bi kasnije u takmičarskoj borbi došao do pobede pre isteka vremena. I jedan i drugi moraju neprestano da se kreću u potrazi za položajem koji će više odgovarati njima nego partneru. Treba napomenuti da izbor tehnike mora da se prilagodi trenutnim sposobnostima.

   U Kyokushinu su strogo zabranjeni udarci rukom u glavu i vrat iznad linije ključnih kosti. Kažnjava se i sama namera. Nepropisni visoki udarci rukom koji pogađaju donji deo vrata i bradu češća su pojava kod sportista koji su visokog rasta kada za protivnika imaju borca koji je niži od njih. Ne retko se na takmičenjima događa da takmičar koji je u prednosti zbog fizičke građe bude diskvalifikovan zbog nepropisnog udarca rukom u glavu. Sparing “krupnijih” takmičara u pripremnom periodu sa partnerima nižeg rasta pomoći će im u odabiru odgovarajuće ručne tehnike i stvaranju navike da se ona pravilno izvodi.

   Već sam pomenuo ranije u tekstu da partneri tokom dogovorenog sparinga komuniciraju. To je vrlo bitno kako bi vreme provedeno u sparingu bilo iskoriščeno na maksimalno efikasan način. Kada vas partner iznenadi nekom dobrom kombinacijom kažite: “Ovo si izveo dobro. Ponovi!”. Ako je izveo nešto što nije dobro kažite: “Nije dobro! Ponovi pravilno da naučiš kako treba”. U prvom slučaju vi učite od njega, u drugom vi učite njega. Samo sparing koji ne zapostavlja ni jednog učesnika je dobar sparing. Preduslov je da se oslobodimo želje za dokazivanjem da smo bolji od partnera. Tu želju u dogovorenom sparingu treba preusmeriti na poboljšanje segmenata borbe kroz ponavljanje vodeći računa o tome da ne zapostavimo partnerovo napredovanje.

   Slobodan sparing se odvija na način da se partneri prethodno ne dogovaraju o tome šta će se tokom sparing borbe dešavati. Pokrete izvode po slobodnoj volji u okvirima pravila borbe. Važno je stalno naglašavati da u takmičarskoj borbi protivnika moraju svojim udarcima “dovršiti” da ne bi odluku o pobedniku prepuštali sudijskom preglasavanju. Maksimalna snaga udaraca se vežba drugim metodama treninga, a u sparingu se akcenat stavlja na to da vežbači prepoznaju tačke na partnerovom telu koje treba napadati i koje udarce pri tome treba da koriste. Nedopustivo je da se udarci plasiraju na način da svaki sledeći pogodi drugi cilj. Ako se i sa umanjenom snagom tokom sparinga više puta pogodi ista tačka na telu partnera nastaje za njega problem. Iskustvo koje se stekne sparingom omogući će stvaranje osećaja za odabir ciljeva napada u odnosu na građu, tehnički nivo i temperament partnera, to jest protivnika. Ovo je važna lekcija koju treba dobro naučiti jer na kyokushin takmičenja izlaze borci čija su tela pripremljena na kontakt tako da ako “rasipate” udarce male su vam šanse za pobedu.

Mladen Milenkoski i Nikola Kuzmanović

   Radi ostvarenja cilja pripreme za takmičarsku borbu važno je kod takmičara stalno kroz sparing razvijati pozitivnu agresiju. Pravila kyokushin borbe jasno govore da se ippon (ceo poen potreban za pobedu) dodeljuje borcu koji protivnika onesposobi za borbu u trajanju dužem od tri sekunde. Videti nekoga prvi put u životu na dan takmičenja i onesposobiti ga na takav način da osvojite ippon može samo sportista treniran za to. Naravno da je potrebna doza agresije da nekoga udarite i da ga nokautirate ali zar agresivnost ne postoji i u drugim sportovima. Stonoteniseri napadaju svoje protivnike udarcima loptice koji se teško vračaju, fudbaleri prelaze na drugu stranu terena i napadaju protivnički go, šahisti kreču u napad svojim figurama da zarobe protivničkog kralja. Dakle i u drugim sportovima je potrebna agresivnost jer bez nje nema ni borbe. Ali sportska borba nije sukob dva čoveka koji se ne vole, koji žele da naude jedan drugom – koji se mrze. Sportska borba je šansa da poštujuči pravila sporta u kome se takmičimo proverimo koliko smo napredovali. Pri tome protivnik nije naš neprijatelj, već prijatelj koji nam to omogučava. Pozitivna agresija se razvija kroz sparing na način da se od sparing partnera zahteva da stalno ulažu napor da dođu do rešenja kako da osvoje ippon pre isteka vremena određenog za trajanje borbe.

   Da bi se sportisti pripremili na uslove takmičenja organizuju se sparinzi sa simuliranjem procedura koje su obavezne pre, za vreme i posle borbe. U takvim sparinzima vreme sparing borbe je identično vremenu takmičarske borbe kako bi sportista stekao dobar osečaj o vremenu koje mu stoji na raspolaganju da ostvari cilj. Takođe sportista kroz sparing treba da stekne osećaj o prostoru pa je važno da se tokom priprema za takmičenje sparinzi održavaju na obeleženom borilištu. Uz pomoč trenera takmičari kroz sparing uče sudijske komande i navikavaju se da na njih ispravno i disciplinovano odreaguju kako ne bi pogrešnim postupcima umanjili šansu za pobedom na takmičenju. Navikavanje na očekivane situacije pre, za vreme i posle takmičarske borbe od važnosti je za psihološku pripremu takmičara.

   Na sparingu parovi mogu da rade borbe jedan za drugim dok ostali posmatraju, a mogu i svi parovi sparing borbe da rade istovremeno. U prvom slučaju poželjno je da oni koji trenutno ne učestvuju u sparingu glasno navijaju bodreći učesnike stvarajući atmosferu koja jača njihov borbeni duh. Vremenom članovi jednog kluba se dobro upoznaju tako da već unapred znaju između sebe ko šta i kako radi. Da bi se poboljšala borilačka sposobnost potrebno je s vremena na vreme takmičare odvesti u drugi klub kako bi odradili sparing sa potpuno nepoznatim partnerima. Pozitivan efekat ovih sparinga naročito je izražen u periodu pred neko takmičenje.

   Završni period priprema za takmičenje zahteva organizovanje sparinga sa punim kontaktom i sudijom u borilištu ali sa obaveznom upotrebom zaštitne opreme. Ovakav sparing u največoj meri oponaša uslove takmičenja. Zbog upotrebe rukavica i štitnika za potkolenice telo je zaštičeno od punog kontakta. Da bi se telo  pripremilo za takmičenje gde se udarci izvode punom snagom bez zaštite potrebno je na svakom treningu organizovati da se na takmičarima izvode po nogama i telu u idealnim uslovima udarci iz sve snage. Šta znači idealni uslovi? To znači da se onaj koji prima i onaj koji zadaje udarce lagano kreću. Onaj koji prima udarce je borbenom stavu sa razmaknutim rukama u gardu. On vidi trenutak izvođenja udarca i kontrakcijom mišića pripremi telo za kontakt. Takođe to znači da onaj koji zadaje udarce, udarce izvodi maksimalno tehnički ispravno i precizno.

   Postoji mišljenje da zbog zabrane udaraca rukom u glavu borci kyokushina nedovoljno dobro štite glavu.  Mnogi vrhunski borci kyokushina postigli su zapažene rezultate u K-1 borbama čime su pokazali da znaju da se zaštite i od udaraca rukom u glavu, ali i da znaju da udare rukom u glavu. Jedan od metoda vežbanja zaštite od udaraca u glavu je taj da se onaj koji uvežbava odbranu kreće na kolenima tako da je njegovom partneru olakšano izvođenje brzih, vezanih, različitih udaraca nogom prema njegovoj glavi uz maksimalnu kontrolu i oprez. Zadatak nije samo da se odbrani ili izbegne udarac već i da izvede kontra udarac rukom. Stariji, iskusniji, borci u cilju poboljšanja realne borbene sposobnosti rade sparing sa bokserskim rukavicama i kacigama u kome je dozvoljen udarac rukom u glavu.

   Uloga trenera tokom sparinga jeste da učesnicima savetima pomaže u razrešenju mogučih situacija borbe. On je taj koji će uočiti nedostatke i skrenuti pažnju kako da se isprave. Ali on je takođe i taj koji će pohvaliti dobro rešenje i pružiti podršku. Glas kojim izgovara kratke komande razumljive učesnicima sparinga mora da bude glasan i razgovetan. Navikavanje takmičara na trenerov glas i komande tokom sparinga od velike su važnosti u pripremi za takmičenje. Trener ne sme takmičaru sa linije da upućuje uopštene komande već da mu u kratkoj, unapred dogovorenoj formi ponudi rešenje za trenutnu situaciju. Na takmičenju trenerova uputstva sa linije i sposobnost takmičara da reaguje na njih mogu biti presudni faktor uspešnosti.

   Po završetku sparinga važno je da trener diskutuje sa takmičarima o načinu postupanja u određenim situacijama borbe i da zajednički dođu do rešenja. Sportiste treba motivisati da prate sparinge drugih sportista i da zatim iznesu kritiku na viđeno. Uočavanje kod drugih onoga šta ne valja i onoga što je dobro, dobar je put ka sopstvenom usavršavanju. Koriščenje video zapisa u ovom procesu može znatno da doprinese napretku. Napor koji trener i takmičari ulažu u poboljšanje komunikacije doprinosi stvaranju međusobnog poverenja i osećaja pripadnosti grupi što doprinosi porastu samoouzdanja koje se ispoljava kroz hrabrost u borbi.

   Ono bez čega sparing ne postoji ili ne bi trebalo da postoji, jeste individualni trening. Samodisciplina ima presudnu ulogu u ovoj vrsti treninga. Pojedinac raznim vežbama podiže nivo svojih fizičkih sposobnosti – brzinu, snagu, izdržljivost pri čemu je teretana neizbežno mesto treninga. Tehnika i kretanje se usavršava kroz “borbu sa soprtvenom senkom” gde se udarci izvode prema zamišljenom protivniku ili prema odrazu svoga lika u ogledalu. Da bi se ojačale udarne površine i zglobovi koji su opremom zaštičeni tokom sparinga neophodni su treninzi udaranja u fokusere i džak koji se u početku rade sa rukavicama, a kasnije bez njih. Ovi treninzi pored toga što kroz pravilan položaj pri udaranju jačaju ruke i noge smanjujući mogučnost povreda imaju za cilj i da povečaju snagu udarca. Pošto se sparing uglavnom radi sa smanjenom snagom ovo je jako važno. Naročito treba obratiti pažnju na visoke udarce nogom. Tokom sparinga udarci nogom u glavu se izvode sa kontrolom čak i u situaciji kada partneri nose zaštitne kacige. To može stvoriti problem takmičaru koji dodatnim treninzima na fokuseru i džaku ne uvežba da udarac izvede punom snagom do “kraja”. Za vrhunske takmičare u sklopu priprema za takmičenja neophodan je i trening u lomljenju (tameshiwari) jer je na večim takmičenjima za one koji uđu u završni deo obavezan test lomljenja kao svojevrsni dokaz snage udarca. Daske se lome sledećim udarnim površinama: čelom pesnice (seiken), bridom dlana (shuto), laktom (hiji) i bridom stopala (sokuto). Obavezno je polomiti dve daske svakom udarnom površinom stim što takmičari mogu da se izjasne da žele da polome i veći broj. Ukupan zbir polomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja čini rezultat lomljenja koji može presuditi o pobedniku borbe u situaciji nerešenog rezultata.

   Godine provedene u sali za vežbanje naučile su me da se tokom sparinga ispoljavaju karakterne osobine. One se mogu prikriti tokom jednog ili nekoliko sparinga, ali vremenom isplivaju na površinu. Lepo je kada za sparing partnera imate osobu koja vas poštuje i obostrano ste zadovoljni posle sparinga. Ali šta kada vam zapadne neko ko ispoljava negativne osobine ličnosti kao što su sebičnost, lukavost, surovost, podmuklost, zlonamernost, zluradost, osvetoljubivost i slično. Trener je taj koji treba da nadgleda sparing i da poznajući svoje učenike obrati pažnju na one koji su “problematični”, da ih stalno drži na “oku”, opominje, pa i kažnjava kada zasluže. Međutim nemojte se oslanjati na trenerovu zaštitu, pogotovo ako je u pitanju grupni sparing. Čim primetite da se vaš sparing partner ne ponaša na način da vodi računa o vašoj bezbednosti, opomenite ga. Ako ne promeni ponašanje odmah prekinite sparing i tako sačuvajte sebe od moguće povrede. Jači sparing mora da se odvija po pravilima fer pleja koja važe i u svim drugim sportovima. Lagani sparing treba da se odvija u opuštenoj atmosferi u kojoj nema mesta za strah ili strepnju. Samo tada će te se usuditi da probate da izvedete nešto za vas novo. U suprotnom sparing postaje štetan jer negativno utiče na vaš borbeni duh.

   U profesionalnim borilačkim sportovima vrhunskim borcima teško je da nađu dobre sparing partnere jer njihove karakterne osobine moraju biti na visokom nivou. Zamislite nekoga ko se priprema da osvoji titulu svetskog prvaka. Njemu treba sparing partner koji mu je po sposobnostima približan stim što će taj tokom sparinga potpuno zaboraviti na sebe i maksimalno sarađivati na tome da drugi ostvari uspeh uz njegovu pomoć. Dobar sparing partner je zlata vredan zato poštujte svoje sparing partnere i cenite njihov trud oko vašeg napretka i priprema za takmičenja.

   Zapamtite, sve što radite u karateu smišljeno je kako bi ste savladali najtežeg protivnika: samog sebe. Zato nemojte svoj napredak da merite po tome da li ste bolji od sparing partnera, već po tome da li ste bolji nego što ste bili.
  

уторак, 19. јул 2016.

BLATNJAVI PUT




Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala. Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, devojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži.

"Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam devojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvek nosiš?"



Tekst preuzet sa adrese:


Slika preuzeta sa adrese:





петак, 15. јул 2016.

I.K.O. STANDARDNO POSTUPANJE SUDIJA



maj 2016.


KUMITE

II Početak borbe

1) Sudija u borilištu poziva takmičare da stupe na borilište. Takmičari ulaze na borilište sa suprotnih strana.

2) Sudija u borilištu stoji u sredini, 3 metra od središnje linije. Sudija  izdaje takmičarima naredbe: "SHOMEN NI REI" (pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav naklonom prema sudiji - njemu) i "OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav takmičara).

3) Sudija  u borilištu komanduje "KAMAETE" (zauzmite borbeni stav). Takmičari i sudija u borilištu zauzimaju borbeni stav. Borba počinje nakon što sudija izvede gyaku tsuki (udarac zadnjom rukom) i istovremeno izda naredbu: "HAJIME" (počni).

4) Ako Karate gi (karate uniforma - kimono) oba ili jednog takmičara tokom borbe postane neuredan (izvuče se iz pojasa), sudija u borilištu će zaustaviti borbu i vratiti ih na polazne linije, leđima okrenute jedan drugom. Takmičari će tada dovesti u red karate gi.


II Tokom borbe

1) Ako tokom borbe uglovni sudija donese odluku da dodeli IPPON (ceo poen), WAZA-ARI (pola poena), CHUI (opomenu), SHIKKAKU (kaznu) ili prijavi JOGAI (izlazak van borilišta) zviždi u pištaljku i istovremeno daje znak zastavicom. Sudija u borilištu izdaje naredbu "YAME" (Stop), a takmičari zauzmu početni položaj.

2) Značenje signala zastavicom uglovnih sudija:

- IPPON (Ceo poen - pobeda) – Uglovni sudija podiže zastavicu iste boje kao što je traka koju nosi pobednik (crvenu ili belu) visoko prema gore. Zviždi glasno u trenutku podizanja.




- WAZA-ARI (pola poena) – Uglovni sudija drži zastavicu iste boje kao što je traka koju nosi takmičar koji je osvojio  waza-ari, vodoravno na stranu. Zviždi kratko i glasno istovremeno sa podizanjem zastavice.




- HANSOKU (prekršaj) – Uglovni sudija kratkim zvižducima upozorava sudiju u borilištu da se dogodio prekršaj i istovremeno maše zastavicom gore-dole u boji trake koju nosi takmičar koji je učinio prekršaj.




- JOGAI (izlazak izvan linije borilišta) – Uglovni sudija (ili sudije) koji je najbliži događaju dodiruje pod (liniju borilišta) zastavicom koja je bliža mestu izlaska bez obzira na njenu boju.  Istovremeno sa dodirivanjem poda zastavicom ugovni sudija se oglašava kratkim zviždukom.




- MITOMEZU (akcija koja se ne poentira – bez rezultata) – Uglovni sudija spušta zastavice ispred sebe i sa njima maše tako da ih ukršta. Istovremeno zviždi dugo, srednje snažno.



- MIEZU (nisam video ili nisam dobro video) – Uglovni sudija ukrsti zastavice ispred lica. Ne zviždi.




- HANTEI (izjašnjavanje)
Pobeda crvenog (aka) - Uglovni sudija podigne crvenu zastavicu visoko prema gore i zviždi glasno.
Pobeda belog (Shiro) - Uglovni sudija podigne belu zastavicu visoko prema gore i zviždi glasno.
Hikiwake, Cyuritsu (nerešeno) – Uglovni sudija ukršta zastavice ispred sebe prema dole.




3) U slučaju IPPON-a, WAZA-ARI-a ili prekršaja, sudija u borilištu traži da se uglovne sudije izjasne. Objavljuje konačnu odluku za koju mora da glasa 3 ili više sudija, uključujući i njega.


III Pobeda IPPONO-m

1) Kod IPPON-a (vidi pod II) sudija u borilištu vrati takmičare na polazne pozicije, a onda donosi odluku.

2) Sudija u borilištu proverava odluke uglovnih sudija i donosi konačnu odluku na temelju tri ili više glasova, uključujući i svoj glas.


IV Pobeda odlukom (HANTEI)

1) Na znak da je isteklo vreme borbe sudija u borilištu izdaje naredbu: "YAME" (Stop) i vraća borce na njihove početne pozicije.

2) Sudija borce okrene licem prema glavnom stolu (SHOMEN) i ugovnim sudijama izda naredbu da se izjasne o pobedniku: "HANTEI O ONEGAISHIMASU. HANTEI". Uglovne sudije podižu visoko prema gore zastavicu boje koja odgovara boji takmičara za koga smatraju da je pobedio. U slučaju da uglovni sudija smatra da nema pobednika zastavice ukršta ispred sebe, prema dole. Odluka o pobedniku je validna ukoliko se tri ili više sudija (uklučujući i sudiju u borilištu) izjasni da je pobedio isti takmičar. Ako nema tri odluke za pobedu istog takmičara rezultat je nerešen.


V Prekršaji (HANSOKU)

1) U slučaju prekršaja sudija će razdvojiti takmičare i zaustaviti borbu.

2) Da bi odluka o prekršaju bila validna potrebno je da se za nju izjasni 3 ili više sudija (uključujući i sudiju u borilištu).

3) U slučaju ne namernog prekršaja takmičar može dobiti CHUI ICHI (prvo upozorenje). Drugi prekršaj sankcionisaće se sa CHUI NI (drugo upozorenje). Treči prekršaj sankcionisaće se sa GENTEN ICHI (kazna jedan). Četvrti prekršaj se sankcioniše sa GENTEN NI (kazna dva) što automatski povlaći SHIKKAKU (diskvalifikacija).

4) Sledeće akcije se smatraju prekršajem:

     1. Ganmen-Ouda: Kontakt sa protivnikovim licem ili vratom rukom ili laktom u toku napada (čak i blag). Međutim, lažni šamar je dopušten.
     2. Kin-Geri ili Kinteki-heno-kogeki: Udarac u prepone.
     3. Zu-tsuki: Udarac pesnicom u glavu.
     4. Taoreta-aite-eno-kogeki: Napad na protivnika koji leži na podu (ne odnosi se na gedan-tsuki po tačkama 4 i 9)
     5. Sebone-eno-kogeki: Udarac u kičmu.       
     6. Kake: Držati protivnikov vrat ili deo tela.
     7. Tsukami: Hvat za protivnikov kimono (Dogi), ruke i noge.
     8. Kakae-komi: Držati protivnikov delo tela, na primer nogu.
     9. Ryote-deno-oshi: Guranje protivnika sa obe ruke.
   10. Renzoku-shiteno-oshi: Višestruko guranje.
   11. Osae: Držanje rukom dela protivnikovog tela, na primer ramena.
   12. Mune-wo-awase-teno-kogeki / Te-wo-awase-teno-kogeki: Gurati grudima protivnikove grudi u klinču / Sprečavati pokrete protivnikovih ruku u klinču.     
   13. Kakenige: Ponavljanje radnji kao što su pad i izlazak iz borilišta odmah nakon protivnikovog napada (bežati od protivnika, izbegavati borbu).
   14. Jogai: Iskoračiti izvan područja borilišta.
   15. Jogai-karano-kogeki: Napad izveden izvan borilišta.
   16. Napad nakon sudijske komande "YAME" (zaustavite borbu).
   17. Kansetsu-eno-kogeki: Direktan napad na zglob kolena udarnom površinom chusoku, sokuto ili kakato.
   18. sve ostale radnje koje sudije mogu smatrati kao prekršaj.

*** Oshi: Guranje jednom rukom (seiken, shotei, shuto, kote i hiji) u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno. Međutim, guranje vratom i licem, i guranje ramenom ili telom su prekršaji.
*** Sabaki: Skretanje protivnikove ruke ili noge udarca hvatom u trajanju od jedne sekunde je dozvoljeno.
*** Kombinacija Oshi, Sabaki i Ashi-kake u trajanju od jedne sekunde je dozvoljena.
*** Izuzeci za tamičare starosne dobi do 16 godina
       1. Oshi (guranje) je prekršaj.
       2. Sabaki (skretanje protivnikovog udarca) dopušteno samo na podlaktici.
       3. Ashi-kake / Ashi-barai (nožno "čišćenje") ne može se kombinovati sa Oshi (guranje) i Sabaki (skretanje protivnikove ruke ili noge udarca).
       4. Precizan Jodan-Geri (protivnik ne pada i ne gubi ravnotežu) i Tento (obaranje protivnika) kao kontra napad na protivnikov Chudan/Jodan-Geri, može da se oceni kao waza-ari, bez izvođenja Tsuki-a i Zanshin-a.


VI Diskvalifikacija (SHIKKAKU)

1) Takmičar koji ostvari GENTEN NI (kazna dva) biće diskvalifikovan.

2) Sledeće situacije dovode do diskvalifikacije.

      1. Dve kazne (Genten Ni = Shikkaku)
      2. Nepoštovanje sudijskih komandi tokom borbe.
      3. Akcije koje se smatraju eksplicitnim nasiljem, namerno učinjen teži prekršaj i namerno loše ponašanje. Vrhovni sudija disvalifikovanom sportisti može poništiti prethodno ostvareni plasman.
     4. Kada takmičari na borilištu više od jednog minuta ne stupaju u borbu smatra se nedostatkom volje za borbom i oba takmičara se diskvalifikuju.
     5. Kašnjenje ili ne izlazak na borilište.
     6. Nošenje nepropisanog odela ili zaštitne opreme.
     7. Težina 10 kg vića ili manja od navedene težine na prijavi za takmičenje.


VII Završetak borbe

1) U slučaju IPPON-a ili SHIKKAKU, sudija u borilištu će odmah zaustaviti borbu, takmičare licem okrenuti prema SHOMEN-u, zatražiti odluku sudija, a nakon proglašenja pobednika izdati takmičarima naredbe: "SHOMEN NI REI" (pozdrav naklonom prema napred), "SHUSHIN NI REI" (pozdrav naklonom prema sudiji (njemu)), "OTAGAI NI REI" (međusobni pozdrav takmičara) i AKUSHU (međusobno rukovanje). Nakon međusobnog rukovnja takmičari hodom u nazad napuštaju borilište, svako sa svoje strane.

2) U slučaju da nije dosuđen IPPON ili SHIKKAKU, nakon isteka vremena sudija u borilištu zaustavlja borbu i takmičare okreće licem prema SHOMEN-u. Nakon sudijskog izjašnjavanja i proglašenja pobednika postupak je isti kao što je gore navedeno.





Prevedeno i prilagođeno sa tekstova objavljenih na adresama:




Slike su obrada sa adrese: