...........KYOKUSHINKAI KLUB "CRVENI ZMAJ"...........: 2014

недеља, 14. децембар 2014.

SHIHAN KENJI MIDORI

Na japanskom ostrvu Amami Oshima sa bujnom vegetacijom i prelepim predelima, rođen je 18. aprila 1962. godine Kenji Midori. Pre njegovog rođenja njegov otac Gemba i majka Tetsuko imali su tri ćerke. Rođenje muškog deteta izazvalo je u porodici veliku radost. Njegov otac bio je ugledan i uticajan poslovan čovek u mestu Setonay i od malena ga je smatrao za svog jedinog naslednika. Mažen i pažen u porodici rastao je tvrdoglavo rešen da bude najbolji u svemu čime se bavio. Od početka školovanja trenirao je judo i postizao dobre rezultate na gradskim takmičenjima. Sa kyokushinom se upoznao čitajući crtane romane koji su opisivali život i veličali podvige Masutatsu Oyame. U nedostatku mogućnosti da trenira kyokushin u mestu stanovanja, jer nije postojao kyokushin klub, sa drugovima je pokušao sam da vežba. Posle mature ubedio je roditelje da je za njegovo obrazovanje najbolje da ode u Tokio kako bi nastavio sa školovanjem. Međutim, pravi razlog bio je želja da počne da trenira kyokushin. U oktobru 1978. godine krenuo je na treninge kod poznatog majstora, jednog od najtalentovanijih trenera kyokushina, Hiroshige Tsuyoshia. Pokazao se kao izuzetno talentovan i uporan učenik. Trenirao je svakodnevno. Učestvovao je na treninzima svih grupa provodeći bukvalno ceo dan u dojou. Samo 9 meseci mu je trebalo da osvoji najveće učeničko zvanje 1. kyu.

Aprila 1980-te Kenji Midori prvi put izlazi na takmičenje. Bilo je to apsolutno prvenstvo Chiba prefecture održano u gradu Nagareyama na kome je učestvovalo 54 takmičara. Kenji Midori je kao debitant osvojio četvrto mesto. Na putu ka prvom mestu sudbina je odredila da ga zaustavi Shokei Matsui. Borba je rešena odlukom sudaca. Oba takmičara su osvojila simpatije publike pokazanom atraktivnom nožnom tehnikom.

Kao učenik elitne privatne srednje škole Meguro iz istoimene četvrti Tokia bio je u obavezi da doprinese njenim sportskim uspesima u ragbiju tako da mu je malo vremena ostajalo za kyokushin. Do promene u njegovom životu došlo je kada je njegov dobar drug Nakazawa Yasushia smrtno stradao u saobraćajnoj nesreći. Ovaj događaj je tako duboko uticao na njega da je doneo sudbonosnu odluku da se potpuno posveti kyokushinu. Vredno trenira i 27. juna 1982. godine napokon uspešno polaže za crni pojas 1. Dan. Njegovoj sreći nije bilo kraja.

U avgustu 1983. godine Kenji Midori je na prvom prvenstvu Kyokushin karatea zapadnog Japana osvojio treće mesto. U polufinalu je izgubio od Koichi Kawabata, osvajaća 8. mesta 1979. godine na drugom Otvorenom prvenstvu sveta u karateu. Kawabata nije napravio nikakvu značajnu prednost ali je odluka sudija bila 3 prema 0 u njegovu korist. Nezadovoljan što mu nije “prošlo” nekoliko mawashija Kenji Midori je razlog za poraz pronašao u nezrelosti svoje veštine i nedovoljno iskazanoj volji za pobedom. Poraz u ovoj borbi motivisao ga je da u sali proliva više znoja kako bi poboljšao svoju veštinu borenja.

1984. godine Kenji Midori nastupa na borilištu 3. Otvorenog svetskog prvenstva u karateu. Međutim, ne nastupa kao takmičar, već samo kao demonstrator dozvoljene i zabranjene tehnike na ceremoniji otvaranja. Njegov prikaz udaraca, naročito udaraca nogom u skoku, oduševio je publiku. Ali nisu bili svi oduševljeni njegovom tehnikom. Neki su izrazili prezrenje izjavama da je njegov prikaz najobičniji šou koji nije primenjiv u realnoj borbi. Kenji Midori će dokazati već sledeće godine ovim kritičarima da nisu u pravu osvajanjem prvog mesta na 2. težinskom prvenstvu Japana u lakoj kategoriji pobedom nad Hiroyuki Miake.

Početkom 1991. godine Gemba Midori poziva sina da se vrati kući na ostrvo Amami Oshima i preuzme vođenje porodićnog posla. Kenji Midori se vraća iz Tokia u Setonay i počinje po želji oca da uči kako da vodi poslovanje najveće građevinske firme u tom delu Japana. Ispunjavanje očeve želje neminovno je dovelo do toga da trininge kyokushina potisne u drugi plan. Shvativši da se približava 5. Otvoreno prvenstvo sveta u karateu Masutaca Oyama nije mogao da se pomiri sa činjenicom da Kenji Midori neće učestvovati na njemu. Odlučuje da ode u posetu ocu svog učenika gde je primljen sa najvećim počastima. U razgovoru je objasnio da Kenji Midori poseduje takve sposobnosti da on veruje kako može postati svetski prvak u karateu. Zamolio je oca da ga oslobodi obaveza prema porodičnom poslu kako bi svo svoje vreme i pažnju usmeri na fižičke i psihičke pripreme za taj podvig. Gemba Midori nije moga da odbije molbu počasnog gosta. Kenji Midori se vratio u Tokio i počeo sa pripremama pod nadzorom Masutatsu Oyame.

Novembra meseca 1991. godine vera Masutatsu Oyame da borac male težine, koji savršeno vlada tehnikom, može treningom usavršiti svoje sposobnosti i postati prvak sveta u karateu u konkurenciji mnogo težih protivnika se ostvaruje. Trećeg dana 5-og Otvorenog prvenstva sveta u karateu Kenji Midori se u finalnoj borbi sastao sa Akira Masudom, trečim sa prethodnog Svetskog prvenstva 1987. i prvim 1990. sa 22. prvenstva Japana u apsolutnoj kategoriji. Kenji Midori 29 godina star, visina 165cm, težina 72kg. Akira Masuda 29 godina star, visina 177cm, težina 87kg. Kada je zvuk udarca u bubaanj označio početak borbe Akira Masuda je krenuo u napad želeći da pobedu reši u svoju korist već u prvim trenucima borbe. Na prvi mah Kenji Midori deluje zbunjeno, odbija napade, ali ipak brzo izjednačava da bi drugu polovinu borbe preokrenuo u svoju korist. Sudije su se po isteku 3 minuta borbe izjasnile sa 1 prema 0 u korist Kenji Midorija. Pošto je za pobedu neophodna odluka većine sudija, znači 3 od 5, borba je proglašena nerešenom i nastavljena prvim produžetkom od 2 minuta. Kinji Midori primenjuje taktiku ulaska sa napadom, a zatim brzim izlaskom na bezbednu distancu. Sa obe strane Akira Masudine glave “sevaju” visoki mawashi geri udarci nogom. Tu je i udarac petom u okretu iz skoka u telo kao i snažni udarci rukom. Dva minuta je brzo prošlo ali sudije su ponovo donele odluku o nerešenom ishodu. Borba je nastavljena drugim produžetkom od 2 minuta. I ako svestan da samo održavanjem nerešenog rezultata pobeđuje razlikom u težini, Kenji Midori se upušta u bespoštednu borbu. Ipak ni posle drugog produžetka sudije nisu dale prednost ni jednom borcu, rezultat je po treči put nerešen. U skladu sa pravilima takmičenja boric su otišli na merenje gde se pokazalo da je Kenji Midori lakši za 15kg. Sudija u borilištu, Shihan Goda Yuzo, podiže ruku Kenji Midoriju i proglašava ga novim svetskim prvakom u karateu. Ovim podvigom dokazao je vrednost stila karatea čiji je tvorac Masutatsu Oyama smatrao da nisu bitne fizičke karakteristike kao snaga, visina ili težina već prvenstveno unutarnja snaga i snažan borbeni duh.

Posle ovog meča Akira Masuda je izjavio da se Kenji Midori pokazao kao izuzetno jak protivnik i da je njegov sledeći cilj da mu se revanšira za poraz. Prilika za to mu se nikada nije ukazala jer je Kenji Midori posle ovog sjajnog trijumfa odlučio da završi takmičarsku karijeru.

Nakon povlačenja iz takmičenja Kenji Midori je u rodnom gradu obučavao nove generacije poklonika kyokushina. Aktivno se uključio u organizacijske aktivnosti, tako da marta 2000-te postaje predsednik NPO (neprofitne) Kyokushin Kaikan Organizacije. U martu 2001 postao je predsednik NPO Internacionalne Karate Organizacije. Godine 2003. menja naziv organizacije u WKO – Svetska Karate Organizacija Shinkyokushinkai, poznata i kao IKO 2. Organizacija je prisutna u 88 zemalja sveta. Kancho (Predsednik) Kenji Midori zaslužan je za unapređenje, razvoj i širenje kyokushina u duhu budoa. Aktivan je u uključivanju full contact karatea u program Olimpijskih igara. Pored toga bavi se i društveno korisnim aktivnostima kao što su propagiranje dobrovoljnog davanja krvi i doniranje organa. Juna meseca 2010. godine promovisan je u zvanje 7. Dan od strane WKO Komiteta zaduženog za dodelu zvanja. Oženjen je i ima dva sina i ćerku.

SHIHAN KENJI MIDORI'S RECORD :

1980. april – 4. mesto na prvenstvu Chiba prefecture u apsolutnoj kategoriji (izgubio od Shokei Matsui)

1983. avgust – 3. mesto na prvom prvenstvu zapadnog Japana (izgubio od Koichi Kawabata)

1984. april – Ušao među prvih 8 na 1. težinskom prvenstvu Japana u lakoj kategoriji

1985. – 1. mesto u lakoj kategoriji na 2. težinskom prvenstvu Japana (pobedom nad Hiroyuki Miake)

1985. novembar – 5. mesto na 17. prvenstvu Japana u apsolutnoj kategoriji

1987. jun – 1. mesto na 4. težinskom prvenstvu Japana u lakoj kategoriji (pobedom nad Hiroyuki Miake)

1987. novembar – Ušao među prvih 16 na 4. Otvorenom prvenstvu sveta u karateu (poražen od Michael Thompson), dobio nagrada za najbolju tehniku

1988. septembar – 2. mesto Sursee Kup (poražen od Andy Hug)

1990. jun – 1. mesto u lakoj kategoriji na 7. težinskom prvenstvu Japana (pobedom nad Kensaku Yamamoto)

1990. decembar – 2. mesto na 22. prvenstvu Japana u apsolutnoj kategoriji (izgubio od Akira Masuda)

1991. novembar – 1 mesto na 5. Otvorenom prvenstvu sveta u karateu (pobedom nad Akira Masuda)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

LITERATURA :

http://wkoss.com/about/kenji-midori/

https://m2.facebook.com/notes/shinkyokushinkai-karate-malaysia/the-president-wko-shinkyokushinkai-kenji-midori/132967303501640/

http://karate.bartoszyce.info.pl/historiakarate/kenji-midori

http://www.shinkyokushin.at/midori.php

http://kyokushinkan-kaliningrad.ru/midory-kendjy

http://karate23.ru/blog/kyokushin_persons/279.html#cut

http://www.kyokushin4life.com/forum/general-discussion/fighter-profiles/retired/1607-kenji-midori-5th-world-champion

http://www.kyokushinresults.freeserve.co.uk/Pages/World/WTi.htm

http://www.kyokushin-kaikan.it/cms/kyokushinkai/kenji-midori.html

SLIKA PREUZETA SA ADRESE :

http://www.wko.cr/message-of-shihan-kenji-midori-wko-president-february/

KYOKUSHIN LEGENDE

KANCHO AKIYOSHI MATSUI
SHIHAN EMIL KOSTOV

SHIHAN HAJIME KAZUMI

SENSEI GARRY ONEILL

GRAND MASTER KENJI YAMAKI

SHIHAN FRANCISKO FILHO

SENSEI LECHI KURBANOV

SHIHAN KENJI MIDORI

SHIHAN RYU NARUSHIMA

HANSHI STEVE ARNEIL

SENSEI NICHOLAS PETTAS

SHIHAN ANDY HUG

DAI SHIHAN KENJI KUROSAKI

понедељак, 1. децембар 2014.

KYOKUSHIN SHOW 28.11.2014.

U hali 2 Beogradskog sajma održan je od 27. do 29. novembra 2014. Treći međunarodni sajam sporta koji je ove godine imao naziv “Sportska strana Srbije”. Na sajmu je učestvovalo svih 85 granskih saveza domaćeg sporta. Održano je niz stručnih predavanja, a svaki od sportova je imao svoj štand. Štand Kyokushinkai saveza Srbije na kome su posetioci mogli da se upoznaju sa kyokushinom i aktivnostima Saveza i klubova nalazio se u donjem nivou hale. Na štandu su tokom sajma dežurali sportisti iz beogradskih klubova među kojima i članovi našeg kluba.

Svaki od granskih sportskih saveza je tokom trajanja Sajma sporta imao rezervisan termin da predstavi svoj sport. Kyokushinkai savez Srbije je 28. novembra održao svoju prezentaciju u kojoj su ućestvovali sportisti iz klubova “Crvena Zvezda”, “Beograd”, “Panter”, “Čačak”, “Kombat”, “Oyama”, “Horgoš” i “Crveni zmaj”. Publici su prikazane tehnike kyokushina, atraktivan rad na fokuserima, kate, lagani sparing. Prezentacija je završena borbom za trofej Sajma sporta koji je osvojio Vanja Konvalinka.

Zorana Rajačić i Nikola Kuzmanović

недеља, 23. новембар 2014.

PRIČA O KYOKUSHINU

Kyokushinkai je stil karatea koji danas vežba preko 12 miliona registrovanih članova u preko 120 zemalja. Poznat je kao najjači stil karatea. Neki ga smatraju i najbrutalnijim stilom. Kyokushinkai borci su izuzetno čvrsti i snažni tako da sa uspehom nastupaju na velikim svetskim turnirima kao što su K1 ili UFC.

Priča o Kyokushinu u velikoj meri je priča o njegovom tvorcu Masutatsu Oyami rođenom 1923 godine u Koreji. Još kao dečak izdvajao se od svojih vršnjaka izuzetnom snagom i hrabrošću. Sa 9 godina počeo je da trenira Kempo. Sa 15 godina preselio se u Japan gde trenira karate kod Gichin Funakoshija. Sa sedamnaest godina imao je crni pojas 2. Dan, a sa dvadeset 4. Dan. Pored karatea trenira i druge borilačke veštine. U boksu je bio visoko rangiran takmičar u velter kategoriji. Judo je trenirao kod majstora Masahiko Kimure i položio je za 4. Dan. Trenirao je i Daito-ryu Aiki-jujutsu kod majstora Yoshida Kotaroa koji mu je dodelio Menkyo kaiden – staru formu sertifikata o majstorstvu. Posle Drugog svetskog rata učio je Goju ryu karate kod So Nei Chua koji je vodio dojo zajedno sa čuvenim Gogen Yamaguchiem. Rezultat učenja je osvojeni 8. Dan.

U dvadesettrečoj godini života sebi postavlja cilj da postane najbolji karatista u Japanu. Doneo je odluku da 3 godine provede u izolaciji na planini Minobu kako bi usavršio svoj duh i telo. Život posvećuje karateu i u surovim uslovima divlje planine dane provodi u vežbanju i pručavanju zena i filozofskih knjiga. Moto mu je bio : “Treniraj više nego što spavaš i uspećeš”. Posle 14 meseci sponzor ga je obavestio da ne može više da ga snadbeva sa hranom zbog čega je bio prisiljen da se vrati u civilizaciju. Ubrzo zatim, 1947 godine, u Japanu se organizuje prvo takmičenje u borilačkim veštinama posle završetka drugog svetskog rata : Svestilsko nacionalno prvenstvo. Masutatsu Oyama sa lakoćom pobeđuje sve protivnike i osvaja titulu apsolutnog šampiona Japana.

Nezadovoljan što nije uspeo da provede pune 3 godine u izolaciji, ponovo odlazi u planinu. Ovoga puta na planinu Kiyozumi. Bio je još uporniji i još tvrdoglaviji u tome da uspe u svome usavršavanju. Trenirao je 12 sati dnevno, stajao pod hladnom vodom, lomio kamenje i udarao u stabla, preskakao preko potoka nebrojano puta. Proučavao je samurajsku tradiciju trudeći se da naučeno primeni u svojoj veštini. U želji da pokaže svetu napredak koji je postigao svojim metodama treninga uma i tela, 1950. godine počinje javno da demonstrira borilačku veštinu u borbama sa bikovima. Imao je 52 borbe. U tri je bika usmrtio samo jednim udarcem dok im je u ostalim shuto udarcem odsecao rogove. 1952. godine putuje u Ameriku gde na televiziji i pred publikom demonstrira karate. Na mnogobrojnim putovanjima širom sveta imao je 270 borbi sa ljudima iz borilačkog sveta koji su želeli da isprobaju njegovu veštinu i snagu. Nijedna od tih borbi nije trajala duže od tri minuta, a većina se završila samo posle nekoliko sekundi samo jednim Oyaminim udarcem. Snažni Oyama je imao jednostavno rešenje za protivnike : dobro ciljanje i kvalitetno izveden karate udarac. Slava koju je stekao pročula se na daleko. Postao je poznat po nadimku koji mu je savršeno pristajao – Božja ruka. Oyama je uputio izazov na borbu svim majstorima borilačkih veština u Japanu. Niko se nikada nije odazvao.

Masutatsu Oyama je bio uspešan u svakoj veštini borenja koju je trenirao. Međutim ni jedna od njih nije zadovoljila njegovu snažnu potrebu za dokazivanjem. Iz tog razloga stvara sopstvenu školu karatea čiji je cilj efikasnost u realnoj borbi. 1953. godine otvara svoju prvu dvoranu za trening u Tokiju. Do kraja 1957. godine imao je 700 učenika. Nije bilo kimona, nego je svako nosio šta je imao. Treninge su posećivali borci iz više karate stilova, a najviše iz Shoto kan i Goju ryu karatea. Pored njih dolazili su i boric iz drugih borilačkih veština kao što su Chinese & Korean Kempo, Judo, boks i još nekih. Oyama od njih preuzima ono što je u borbi primjenjivo i efikasno. Stvara nove tehnike, a akcenat stavlja na naporne fizičke vežbe za jačanje duha i tela u pripremi za borbu bez zaštite sa punim kontaktom do nokauta. Filozofska ideja vodilja bila mu je samurajska izreka “Ichi geki hissatsu” – “Jedan udarac, sigurna smrt”. Borbe su trajale sve dok jedan od boraca nije glasno izjavio da se predaje ili dok očigledno nije bio u mogućnosti da nastavi borbu. Borci su snažno udarali, ali i bili spremni da prime udarac. Bio je dozvoljen udarac u glavu dlanom ili umotanom pesnicom, hvatanja, bacanja i udarac u genitalije. Zbog zahtevnih i grubih treninga dešavale su se brojne povrede. Postotak odustajanja bio je visok, skoro 90 %. Vremenom Oyama je sistematizovao tehnike i osmislio pravila borenja stvarajući potpuno novi stil karatea zasnovan na Budo tradiciji Japana. Uspeo je da u pravoj meri spoji tradicionalno karate učenje koje se oslanja na zen filozofiju sa modernim sistemom takmičenja. Jasno je definisao da je cilj napornog vežbanja jačanje borbenog duha koji omogućava da se ne odustane u trenucima kada mislimo da smo došli do krajnjih granica, već nastavi dalje. Za Oyamu je svaki trening prilika da bolje upoznamo sami sebe što nam omogućava da postanemo bolji ljudi i živimo u harmoniji sa svetom koji nas okružuje.

Masutatsu Oyama

1964-te godine zvanično je registrovan Kyokushin pod punim nazivom – KYOKUSHINKAI KAN. Iste godine počinje sa radom i INTERNATIONAL KARATE ORGANIZATION - IKO. Zadatak obe ove organizacije je promocija i popularizacija karate do-a. KYOKUSHIN se kod nas najčešće prevodi kao “Krajnja istina” ili “Apsolutna istina”. Mogu se sresti i literalni prevodi kao : “Traganje za konačnom istinom”, “Put konačne istine” ili “Susret sa konačnom istinom”. Skup moralnih i duhovnih načela koja se stiču vežbanjem kyokushina objedinjena su u zakletvi mestu na kome se vežba - Dojo kun. Svako ko trenira Kyokushin mora da zna Dojo kun napamet. Obaveza je svakog pojedinca da načela iz zakletve primenuje u svakodnevnom životu.

DOJO KUN

Treniraćemo naša srca i tela radi postizanja čvrstog i smirenog duha.

Težićemo pravom značenju puta borilačkih veština, da bi vremenom naša čula mogla biti razvijena i na oprezu.

Sa pravom snagom, težićemo da razvijemo duh samoodricanja.

Pratićemo pravila ponašanja, poštovati starije, i uzdržavati se od nasilja.

Pratićemo naše religiozne principe, i nikada nećemo zaboraviti prave vrednosti skromnosti.

Poštovaćemo i težiti mudrosti i hrabrosti, ne tragajući za drugim željama.

Tokom čitavog našeg života, kroz disciplinu karatea, težićemo da ispunimo pravi cilj Kyokushinkai puta.

Kyokushin ima poseban status među pravim poznavaocima borilačkih veština. Kvalitet boraca ogleda se u činjenici da su takmičenja otvorena i za borce drugih borilačkih veština koji izuzetno retko učestvuju na njima i po pravilu loše prolaze. Od onih koji se odluće da krenu sa treninzima Kyokushina jedan broj vrlo brzo odustane. Ostaju oni koji su spremni da pomere svoje granice iskušavajući sebe kroz izazove treninga. Put do sticanja majstorskog zvanja je tačno definisan i težak. Mali je broj onih koji uspešno pređu taj put u odnosu na broj onih koji počnu sa vežbanjem. Borba sa 20 protivnika koji se smenjuju jedan za drugim u kontinuitetu, bez pauze između borbi, je deo ispitnog programa za sticanje majstorskog zvanja. Za sticanje viših zvanja broj protivnika se povečava do 50. Jedino u kyokushinu se beleži da su pojedinci u dokazivanju svoje borbene spremnosti radili 100 borbi za redom. Malom broju ljudi je uspelo da uspešno završi ovaj test jer je prosto neverovatno da pojedinac bude duhovno i fizički spreman da izdrži toliko uzastopnih borbi gde se u svakoj sledećoj borbi susreće sa odmornim protivnikom. Još je neverovatnije da beleži pobede ili nerešen rezultat. Sa ovakvim ekstremnim dokazivanjem prvi je krenuo sam Masutatsu Oyama. Kao i u mnogim drugim stvarima i u ovoj je ostvario podvig koji posle njega niko nije ni pokušao da ponovi. On je tri uzastopna dana radio po 100 borbi. Četvrtog dana iscrpljen i povređen jedva je uspeo da ustane iz kreveta uz pomoć supruge. Čvrsto rešen da nastavi sa borbama otišao je u dojo. Međutim, niko više nije hteo niti mogao da se bori sa njime jer su svi bili povređeni iz prethodnih borbi.

Takmičenja u Kyokushinu se održavaju za sve uzraste. Najmlađi takmičari su maksimalno zaštičeni štitnikom za ris stopala i potkolenicu, suspenzorom, oklopom za grudi i stomak, rukavicama i kacigom. Juniori nose štitnike za ris stopala i potkolenicu, suspensor, rukavice i kacigu. Odrasli od zaštitne opreme imaju samo suspensor. Seniori, stariji od 35 godina, nose istu zaštitnu opremu kao i juniori. Takmičarke su u obavezi da nose tvrdi štitnik za grudi. Pravila takmičenja su jednostavna. Pored opštih stvari zajedničkih za sve borilačke sportove zabranjeno je guranje, hvatanje, bacanje, udaranje glavom, udaranje protivnika na podu, udaranje u kičmu. Dozvoljeni su udarci nogama i rukama iz sve snage sa izuzetkom udarca rukom u glavu. Takmičaru koji udarcem onesposobi protivnika da nastavi borbu u trajanju dužem od 3 sekunde sudije dodeljuju ceo poen – Ippon i pobedu. Ukoliko se protivnik posle 3 sekunde oporavi i u stanju je da nastavi borbu sudije mu dodeljuju pola poena – Wazari i borba se nastavlja do isteka vremena ili dok neko ne osvoji ceo poen. Dva Wazaria se sabiraju u Ippon i donose pobedu. Vreme trajanja borbe za najmlađi uzrast je 1 minut, za juniore 2 minuta, a za odrasle u zavisnosti od takmičenja 2 ili 3 minuta. U slučaju nerešenog rezultata kod borbe od 2 minuta radi se produžetak od 1 minuta, pa ako je opet nerešeno još jedan produžetak od 1minuta. Kod borbe od 3 minuta produžeci su u trajanju od 2 minuta. Ako je i posle produžetaka rezultat nerešen, takmičari idu na vagu. Pobedu slavi lakši takmičar. Specifičnost velikih takmičenja je takmičenje u lomljenju dasaka – Tameshiwari. Takmičari udarnim površinama : sokuto, seiken, shuto i hiji izvode 4 lomljenja. Broj dasaka koji će pokušati polomiti u svakom od 4 lomljenja svaki takmičar sam za sebe određuje. Uspešnim lomljenjem se smatra ono pri kome su polomljene sve daske. Takmičar koji ima najveći zbir polomljenih dasaka iz sva četiri lomljenja je pobednik u Tameshiwari-ju. Test lomljenja je demonstracija snage udarca takmičara u borbama. Prema pravilima takmičenja u borbama, u slučaju kada dva takmičara imaju nerešen rezultat i posle dva produžetka i posle vage, pobednik je onaj koji je prethodno polomio više dasaka. Najpoznatije karate takmičenje na svetu je takmičenje u Kyokushinu koje se održava svake 4 godine u Tokiju. Pobednik ovog takmičenja automatski postaje slavan na svetskom nivou.

Posebna pažnja u Kyokushinu posvećena je deci čiji su treninzi prilagođeni njihovim sposobnostima uz maksimalnu zaštitu. Postepeno uče karate tehnike, jačaju telo i razvijaju borbeni duh tako da kada odrastu prelazak na borbu bez zaštite pretstavlja prirodan sled stvari. Deca koja treniraju karate:

- imaju bolju koncentraciju, jasnije razmišljaju, odlučnija su, postavljaju sebi ciljeve i imaju dovoljno hrabrosti da ih ostvare

- disciplinovana su, miroljubiva, kontrolisano agresivna, strpljiva, uporna, skromna, ljubazna, odgovorna, vredna, pravedna

- sigurna u sebe, samostalna, kreativna, poseduju samokontrolu, prilagođavaju se novonastaloj situaciji

Treniranje karatea:

- jača srce, kosti i mišiće, povećava elastičnost, telo čini otpornijim na povrede i bolesti, ubrzava razmenu materija u organizmu (poboljšava metabolizam), pospešuje eliminaciju nepotrebnih supstanci iz organizma

- efikasan je način u rešavanju lošeg držanja tela, ravnih tabana i gojaznosti

- poboljšava kvalitet života

Bavljenje Kyokushin karateom deci ne predstavlja smetnju u ispunjavanju školskih obaveza. Naprotiv. Treningom razvijaju sportsku inteligenciju koja pozitivno utiče na razvoj opšte inteligencije i kreativnost. Razvija se osećaj discipline i odgovornosti što pretstavlja veliku pomoć pri učenju i savladavanju školskih obaveza.

Na našim prostorima počeci Kyokushina su bili neorganizovani, a vežbalo se uglavnom u uslovima zatvorenog tipa bez učešća na takmičenjima. Zaslugom Sensei Žarka Petkovića Irca 1993. godine osniva se Kyokushinkai savez Jugoslavije. Osnivanjem Saveza počinje organizovano vežbanje Kyokushina i pripreme takmičara. Sensei Žarko Petković danas je Branch chief za Srbiju. Zaslužan je za organizaciju mnogih takmičenja u Srbiji među kojima se izdvajaju dva Evropska prvenstva. I danas priprema mnoge naše takmičare za velika međunarodna takmičenja gde sa njima postiže zapažene rezultate.

Literatura :

http://klubcrvenizmaj.blogspot.com/2009/07/dojo-kun.html

http://klubcrvenizmaj.blogspot.com/2012/01/kyokushin-symbol.html

http://klubcrvenizmaj.blogspot.com/2013/09/deca-i-karate.html

http://hr.wikipedia.org/wiki/Kyokushin

Slika preuzeta sa :

http://www.masutatsuoyama.com/view/photo_gallery/in/193283/photo/90967040-1/from/2011-10-21/masutatsu_oyama-178.htm

уторак, 2. септембар 2014.

LETNJI KAMP 2014

U periodu od 02. do 09. avgusta 2014. godine u Sportskom centru Karataš, pored Kladova, održan je Letnji kyokushinkai kamp u organizaciji Kyokushinkai Saveza Srbije. Kampom je već po ustaljenoj tradiciji rukovodio Shihan Emil Kostov uz pomoć Sensei Gergane Kostov, Sensei Žarka Petkovića i Sempai Milana Perića. I ove godine Shihan Emil Kostov je na Kamp doveo reprezentativce Zahari Damyanova, sada aktuelnog Evropskog prvaka, i Kirila Boeva. Treninzi su bili interesantni i naporni. Zasnivali su se na 4 stuba karatea: kihon, ido geiko, kata i kumite.

Podeliću sa Vama nekoliko kombinacija tehnika u kretanju (ido geiko) koje smo radili na Kampu:

- Hidari zekutsu dachi

Migi mae keage (stopalo noge udarca završi pored stopala noge oslonca ali tako da ne dodirije pod) + migi mae geri jodan (stopalo noge udarca završi pored stopala noge oslonca ali tako da ne dodirije pod) + migi mawashi geri jodan sa padom noge udarca prema napred (migi zenutsu dachi)

- Hidari zekutsu dachi

Migi oi mae geri chudan + u mestu (migi zenkutsu dachi) migi gedan barai / hidari uchi uke + u mestu migi hiji uchi jodan + u mestu hidari gyaku tsuki chudan

- Hidari zekutsu dachi

Migi oi mae geri jodan + u mestu (migi zenkutsu dachi) migi gedan barai + u mestu hidari gyaku tsuki chudan + u mestu prednja noga migi yoko geri chudan sa padom noge u kiba dachi + u mestu migi yoko tecui uchi jodan

- Hidari sanchin dachi

Migi oi uchi uke + u mestu (migi sanchin dachi) hidari gyaku tsuki chudan + u mestu hidari migi tsuki chudan + u mestu migi uraken shomen uchi + u mestu migi hiji uchi jodan + u mestu migi mae yoko tecui uchi jodan

Nikola Kuzmanović, Ivana Racić, Velimir Velja Matijević,

Zorana Rajačić i Zdenko Lakušić

Više slika možete videti na adresama:

http://iko-bulgaria.org/gallery/main.php?g2_itemId=44645

https://www.facebook.com/media/set/?set=oa.10152504672166077&type=1

KUMITE (BORBENA) KOMBINACIJA 24

Tori (onaj koji napada, ovde je to desni) je u borbenom stavu sa isturenom levom nogom, hidari kumite dachi. Uke (onaj koji se brani) je u borbenom stavu sa isturenom desnom nogom, migi kumite dachi. Tori izvodi direktan udarac prema napred desnom nogom u telo protivnika, migi mae geri chudan. Uke telo rotira za 360º u svoju levu stranu oslanjajući se na prednji deo desnog stopala. Nogu napada blokira gornjom stranom desne nadlaktice pokretom od sebe prema nazad.

Tokom okreta levu ruku isturi prema protivniku kao preventivnu zaštitu, a levo koleno podigne u pri premi za

kontra udarac gornjom stranom levog stopala u levu stranu protivnikove glave, hidari haisoku keage

Slike preuzete sa adrese:

http://www.shinkitaikarate.ca/Scona/Glossary/G/gyaku%20mawashi%20geri/gyaku%20mawashi%20geri.html

уторак, 26. август 2014.

SENSEI LECHI KURBANOV

Lechi Kurbanov:

“Glavu obori nisko, pogled ustremi visoko, ne troši reči uzalud i poštuj porodicu.”

Lechi Kurbanov je rođen 9. aprila 1978. godine u Ruskom gradu Gudermes, Čečenska Republika, u porodici sa troje dece - dve kćeri i Lechi kao srednje dete. Kao i većina dece širom sveta, slobodno vreme provodio je igrajući nogomet i košarku. Kurbanov se razlikovao od drugih hiper aktivnošću koju je pratila izuzetna spretnost i hrabrost. Preskakao je ograde i vešto se penjao na drveća praveći akrobacije na visokim granama. Nije voleo da stupa u konflikte, ali nije mogao ni da gleda da neko jači maltretira nekog slabijeg. Takvim zlostavljačima znao je da očita dobru lekciju. Sa 13 godina počeo je ozbiljno da trenira karate u rodnom Gudermesu. Kasnije je prešao da trenira u glavni grad Čečenije, Grozni. Kada su počeli oružani sukobi nije bilo moguće da redovno trenira u klubu pa je sam trenirao kod kuće uz video snimke radeći na tehnici i istezanju sa velikom upornošću. Snagom volje naporno je radio na jačanju tela, a iste pokrete karate tehnika ponavljao je do u beskraj. Sa 17 godina postao je takmičar-trener. Mlade uči tajnama kyokushina, ali i sam uči na mnogobrojnim međunarodnim kampovima i seminarima koje vode najbolji instruktori iz Japana i drugih zemalja. Znao je da veština, iskustvo i samopouzdanje ne dolaze sami od sebe već da su rezultat napornog vežbanja. Putovao je po gradovima Rusije radeći sparinge sa mnogobrojnim, različitim partnerima. Roditelji su ga podržavali, a on je imao jaku želju da opravda poverenje koje su imali u njega. Posvečenost treninzima donela mu je dobre takmičarske rezultate. Lechi Kurbanov postaje višestruki prvak Čečenije kome treneri predviđaju veliku budučnost što se i ostvarilo.

U decembru 2007. godine Lechi Kurbanov, ponos Čečenskog naroda, doživljava saobraćajnu nesreću kada je u njegova kola udario drugi automobil velikom brzinom. Posle leta od 30m završio je u Moskovskoj bolnici sa povredom vratnih pršljenova. Sudbina se poigrala sa njime, ali on ipak uspeva da se povrati i da odigra ragbi utakmicu već u prvoj polovini marta. Možda je upravo ova saobraćajna nesreća razlog zašto nije tokom takmičarske karijere osvojio sam vrh.

Zvanični oproštaj od takmičenja bio je meč sa Jan Nortjeom na World Ichigeki Cupu koji se održao 29.06.2013. u gradu Groznom. Smatrao je da je došao trenutak da više pažnje posveti svome zdravlju, privatnom životu i porodici. Posle ovog meča Ramzan Kadyrov, Predsednik Čečenije, zajedno sa Lechi Kurbanovim otišao je u grad Gudermes da poseti Taus Kurbanov, Lechievu majku. Dodelio joj je orden “Mother’s Fame” kao zahvalnost što je rodila i odgajila sina koji je stekao veliko poštovanje i slavu u oblasti sporta. Tom prilikom je i Lechi Kurbanov dobio orden za izuzetne zasluge u oblasti fizičkog vaspitanja i razvoj sporta u Čečeniji. Kao nagradu za pobedu nad Jan Nortjeom, Ramzan Kadyrov uručio je Lechi Kurbanovu ključeve automobila marke “Mercedes”.

Lechi Kurbanov je poznat i kao trener uspešnih učenika kao što su Shamil Lakaev, Adlan Abzotov i Husein Elikhanov koji su postigli zapažene rezultate na evropskim i svetskim takmičenjima.

Lechi Kurbanov's kyokushin record:

1997. Makhachkala, Dagestan Championships – 1. place

1997. Khasavyurt, The City Open – 1. place

1998. Kutaisi, International Tournament – 3. place

1998. Tbilisi, International Tournament – 3. place

1999. Kiev, International competition – 1. place

2000. Baku, International Tournament – 1. place

2001. Szentes, European Championships – 1. place (Heavyweight)

2002. Moscow, Russian Open – 2. place (Heavyweight)

2002. Baja, European Cup – 1. place ( Super heavyweight)

2002. Osaka, 19th All Japan Weight Category Tournament - 1. place ( Super heavyweight)

Sam poziv za učešće na ovom prestižnom tuniru bio je veliki uspeh i svojevrsno priznanje vrednosti Lechi Kurbanova. Međutim, on se nije zadovoljio samo učešćem. Postao je prvi stranac koji je osvojio prvo mesto na ovom turniru od početka njegovog održavanja, i to u najtežoj težinskoj kategoriji. U Rusiji ovaj njegov uspeh je prošao ne zapaženo. Međutim, poznavaoci kyokushin-a u Japanu bili su oduševljeni njegovom snagom, hrabrošću, izdržljivošću, veštinom i smirenošću. Izuzetna snaga volje, izvrsna tehnika i dobra taktika pomogle su mu da trajno upiše svoje ime u istoriju kyokushina Japana. Njegova popularnost u “Zemlji izlazećeg sunca” je velika što za posledicu ima poziv od strane Predsednika Internacionalne Karate Organizacije (IKO) Shokei Matsuia da boravi u Japanu u svojstvu trenera. Ukupno je sa prekidima proveo 4 godine u Japanu.

2002. New York, All American Open – 2. place

Mnogi smatraju da je Lechi Kurbanov u finalnoj borbi, u kojoj mu je protivnik bio Ewerton Texteira, oštećen od strane sudija. Poljski uglovni sudija bacio je zastavice rekavši da se za dvadeset godina suđenja prvi put susreo sa takvom nepravdom. Nezadovoljna odlukom sudija publika je skandirala: “Lechi šampion!”.

2003. Tokyo, 8th World Open Karate Tournament - 5. place

Među 230 takmičara iz 63 zemlje, Lechi Kurbanov je učestvovao kao član reprezentacije Rusije koja je brojala 14 boraca. Već u prvim borbama bilo je jasno da je među favoritima za osvajanje titule jer je pokazao da je snažan i da poseduje izuzetnu tehniku.

Na putu do prvog mesta zustavio ga je u polufinalu Hitoshi Kiyama, pobednik turnira. Neki smatraju da je odluka sudija bila nepravedna.

2004. na inicijativu Lechi Kurbanova Kancho Shokei Matsui dovodi kyokushinkai reprezentaciju Japana u Čečeniju. 14. jula održan je meč između reprezentacija Čečenije i reprezentacije Japana. Posleizbijanja ratnih sukoba to je bio prvi zvanični međunarodni sportski događaj koji je privukao veliku medijsku pažnju. Sportska hala u gradu Gudermes bila je mala da primi sve koji su želeli da prisustvuju ovom događaju. Trener i kapiten domaće ekipe bio je Lechi Kurbanov. U ekipama je bilo po šest boraca, dva u kategoriji do 70kg, dva u kategoriji do 80kg, jedan u kategoriji do 90kg i jedan u kategoriji preko 90kg. Rezultat meča bio je dva nula za Čečeniju. Četiri borbe su završene nerešeno, dok su u dve borbe pobedili Lechi Kurbanov (preko 90kg) i njegov učenik Husein Elikhanov (do 80kg). Gosti iz Japana su pohvalili hrabrost i borbeni duh čečenskih boraca.

2005. Paris, Ichigeki event at Bercy, won Alexandre Rodriguez

2005.   Tokyo, 3rd World Weight Category Championships – 2. place

Do polufinala oborio je sve svoje suparnike i borbe završio pre isteka vremena. U polufinalu protivnik mu je bio zemljak Andrey Stepin iz Ruskog grada Blagoveshchensk. I ako je Andrey poznavao stil borbe Lechi Kurbanova bio je neoprezan tako da je teško nokautiran visokim kružnim udarcem petom iz okreta (kakato ushiro mawashi geri jodan). Udarac je bio toliko snažan da Andrey nije mogao da povrati svest već je odmah prenet u bolnicu. Tek sledećeg jutra lekari su ustanovili da nije više životno ugrožen.

U finalu Lechi Kurbanov se sastao sa Ewerton Teixeirom sa kojim je pre tri godine radio borbu u finalu All American Open 2002. godine. Pošto je 3 minuta borbe završeno nerešeno išlo se na produžetak od 2 minuta koji je takođe završen nerešeno. Posle drugog produžetka od 2 minuta sudije su se izjasnile za pobedu Ewerton Teixeire.

2007.   Tokyo, 9th World Open Karate Tournament – Tameshiwari award

2008.   Samara, Russian Championships (FKKR-IKO 1) – 3. place

Lechi Kurbanov je izjavio da mu je na ovom takmičenju najveći protivnik bilo njegovo sopstveno telo koje nije reagovalo na pravi način i da je to razlog osvajanja trećeg mesta. Ne učestvovanje u takmičenju u lomljenju dasaka objasnio je time da daske u Rusiji nisu dovoljno osušene. Borci koji u Japanu polome 5 dasaka ovde ne mogu ni 3.

2009. Budapest, Grand Prix Hungary – 1. place

2010. New York, All American Open – 5. place

2011. New York, All American Open – 3. place

Lechi Kurbanov Kickboxing record: 4 Wins

10.08.2002. – ICHIGEKI, Tokyo, Japan

Opponent: Lloyd van Dams, Method: Decision (unanimous)

30.05.2004. – Kyokushin vs K-1 2004 All Out Battle, Tokyo, Japan

Opponent: Big Fam, Method: TKO (ushiro tobi mawashi geri)

Big Fam je borac koji poznaje više borilačkih veština. Njegova visina je 192cm, a težina 152kg. Razlika u težini iznosila je 55kg u njegovu korist. Mnogi nisu verovali u pobedu Lechi Kurbanova. Međutim, on je u 58 sekundi meča na iznenađenje svih prisutnih nokautirao Big Fama kružnim udarcem noge okretom u skoku (tobi ushiro mawashi geri). U pripremama za ovaj meč sparing partner mu je bio Jan Soukup, poznati češki kyokushin borac. Za Lechi Kurbanova značajno je bilo njegovo iskustvo iz desetak mečeva u K1.