PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


уторак, 12. јануар 2016.

MOĆ LOMLJENJA 1


   Šta Vi mislite, da li je karate dosadan? Godinama se štošta pripisuje borilačkim sportovima, ali epitet kao «dosadan» i «nezanimljiv» nisu korišćeni. Čemu onda toliki trikovi, obmane pa i velike prevare kod demonstracija karatea pred publikom? Karate je dovoljno zanimljiv i privlačan i bez njih!
   Prvo i prvo, šta je karate? Sačinjavaju ga kihon – forma, razne kombinacije osnovnih tehnika, kumite – sparingovanje, te različiti oblici samoodbrane. Tek nakon svega ovoga, i to samo možda, dolazi na red egzibicija, malo lomljenja drveta šakom ili nogom. Iz ovoga proizilazi da se prilikom demonstracija karatea ide pomenutim redom i da egzibicije dolaze na kraju. Ali – nije tako. Uglavnom!
   Šta se dešava prilikom prezentacije veštine karatea? Poznati karatista se pojavljuje pred publikom podlaktica probijenih žicama od bicikla o koje su okačene kofe sa vodom. Ili, nosilac crnog pojasa razbija šakom zapaljenu hrpu cigli. Još uzbudljivije, karatista leži ispružen na dasci sa ekserima, na grudima mu hrpa užarenih cigli koju drugi karatista razbija velikim zidarskim batom. Da pomenemo i skoro beznačajne sitnice kao što su razbijanje i lomljenje svega i svačega, od komada drveta, preko cigli i leda, do raznog voća.
   Neki takve istupe opravdavaju, smatrajući da jedan karatista mora, valjda, na neki način, pokazati drugim ljudima kako se izveštio u karateu dugogodišnjim vežbanjem. Možda i vi smatrate da su takve egzibicije zapravo demonstracije tajanstvene moći ki, koja se uobičajenim načinima ne može prezentirati ni pojmiti.
   Niko ne osporava postojanje unutrašnje enrgije ki. Niko ne tvrdi da ne treba izvoditi dinamične zanimljive demonstracije karatea. Ali, ipak, nije u redu publiku zavoditi i dezinformisati raznoraznim trikovima. Pravi ki nesumljivo postoji i upravo je fantastičan! Ima brojnih primera. Na primer, jedan od najstarijih nosilaca crnog pojasa u SAD, Cutomu Ohšima, izjavio je za sebe da ume nekom zadati blagi udarac u grudni koš, na takav jedan specijalan način, da ovaj, nakon sat vremena, oseti neizdrživi bol u grudima.
   Hirokazu Kanazava, jedan od najvećih živih karate majstora, poznat je i po tome što je u stanju da udari gomilu dasaka i to tako da ih polomi sve osim jedne, i to tačno one koju je nasumice odabran gledalac, prethodno pokazao da želi da ostane čitava. Majstor osmog stepena šotokan karatea, Terujuki Okazaki, demonstrira fokusiranje, kime, svojim studentima, na vrlo zanimljiv način: Student drži u visini grudi, svežanj od tri toaletna papira. Okazaki potom, jednim udarcem, buši u sredini svežnja, rupu veličine zglavka na šaci. Jasno je da svi ovi demonstratori pokazuju svoju izuzetnu veštinu koja je rezultat dugogodišnje uporne prakse.
   To je sve u redu, ali, šta reći za, nazovimo ih tako, vašarske demonstracije karatea? Možemo ih klasifikovati u dve vrste: proste prevare i naučne trikove po zakonima fizike a s namerom da publika poveruje u nepostojeću demonstratorovu veštinu. Naravno, neke prezentacije su mešavina koriščenja fizičkih zakona i obične obmane.
   Konkretno kod demonstracija razbijanja i lomljenja cigala, dasaka i slično mogu se koristiti razni trikovi koji veoma olakšavaju izvođenje glavne namere. Da li ste znali da se često koristi trik zagrevanja dasaka i drvenog materijala uopšte u rerni, pre nego što se pristupi demonstriranju, jer drvo tako postaje krhkije i lomi se mnogo lakše? Neki prethodno napuknu cigle ili ih na neki drugi način učine krhkijim, a neki dobro posole vodu koju zamrzavaju u ledene blokove koje će, potom, lakše razbiti na demonstraciji. Kod razbijanja gomie cigala ako se blago izdigne jedan kraj gornje cigle pa se onda udari oštricom šake po gomili, gornja cigla biva zapravo gurnuta u gomilu, pa se cigle razbijaju udarajući jedna u drugu, a ne samim udarcem šake.
   Kao primer za «trik na naučnoj osnovi» možemo navesti koriščenje tzv. spejsera, odnosno - razmaknica. Konkretno, radi se o drvenim kočevima ili prečkama koji se stavljaju između slojeva dasaka, cigala ili santi leda koje nameravamo slomiti. Ovakve drvene letvice imaju dvostruku ulogu, pošto, ne samo što olakšavaju razbijanje, već vizuelno uvečavaju gomilu ili hrpu koja se onda čini težim izazovom! Kako drvena letva pravi razmak od oko dva i po santimetara između svake daske ili ledenog bloka, demonstrator ih, ustvari, razbija pojedinačno, jedna drugu prignječe, a nikako se ne radi o jednom moćnom razbijanju cele hrpe kako se to čini oku posmatrača.


   U Japanu se već odavno i to redovno praktikuju demonstracije razbijanja hrpe crepova. Crepovi nisu ravni već blago izvijenog oblika što znači da već samom svojom konstrukcijom imaju spejsere, razmaknice, kada se ređaju jedan na drugi. Jedan majstor karatea, Japanac, demonstrirao je razbijanje hrpe takvih crepova na turniru u Las Vegasu. Poskočivši malo pre no što je tresnuo pesnicom po hrpi crepova on je težinom svog sopstvenog tela pomogao razbijanje crepova.
   Trik probijanja ruke žicom biciklističkog točka jeste bolan u izvesnoj meri, a «caka» je u tome da se probije samo meso, zaobilazeći pri tome mišiće i vene. Tajne, dakle, nema, kod izvođenja ovog trika, ali je stvarno, sasvim nejasno, zašto je i kako neko spreman da se izloži riziku od povrede ili infekcije pri ovakvoj vrsti demonstracije?
   Kao primer još jednog naučnog trika navodimo čuveni, strašni ležaj od eksera. Pri ovoj egzibiciji demonstrator leži na krevetu od eksera a betonske blokove na njegovim grudima razbijaju ogromnim čekićem. Demonstrator potom ustaje neozleđen i publici pokazuje da mu leđa nisu iskrvavljena. Ova egzibicija nije rezultat unutrašnje energije ki, kako to mnogi demonstratori pokušavaju predstaviti, već se može jednostavno stručno objasniti.


   Prvo, govorimo o ekserima. Kad bi morali da legnete na dasku iz koje bi štrčao samo jedan ekser povredili bi leđa, pošto se celokupna Vaša težina smešta na vrh jednog eksera! Kada imate dasku svu posutu ekserima telesna težina se ravnomerno raspoređuje na sve njih pa možete proći čak i bez i jedne jedine ogrebotine.
   Egzibicija sa betonskim pločama i ogromnim čekićem takođe se može detaljnije objasniti. Po nezaštičenom grudnom košu udarac ogromnim čekićem izazvao bi velike povrede, ali ako prvo na grudi postavite betonsku ploču udarac čekićem će se preraspodeliti po većoj površini i samim tim neće biti toliko jak. Da bi pojasnili, zamislite kako držite ciglu u otvorenoj šaci, udarite čekićem po cigli i ona će se raspasti a da Vam šaka ostaje nepovređena. Kao i u slućaju daske pune eksera radi se o raspoređivanju snage udarca na što širu površinu.


   Normalno je da se mogu očekivati propratni efekti kondicionog postupka. najčešći primeri su pojava modrica i preranog artritisa. Postoji način da se ovo izbegne pravilnim sprovođenjem treninga i koriščenjem perioda mirovanja tokom koga se organizam prirodnim putem oporavlja. Preporučuje se takođe i upotreba raznih lekovitih trava nakon svake kondicione vežbe čime se pomaže i ubrzava izlečenje, odnosno oporavak. Neke trave pomažu relaksaciju bolnih mišića, neke zatežu kožu i čine je čvršćom i otpornijom, neke pomažu obnavljanju kostiju ili služe kao preventiva od pojava zglobnog artritisa. Cilj ovakvih vežbi je da se ojača i očvrsne samozaštita organizma.
   Praktikant početnik počinje egzibiciju razbijanja samo jedne drvene letve da bi postepeno povečavao broj u zavisnosti od lične kondicione pripremljenosti. Pošto se praktikant pokaže sposobnim da slomi barem (nikako manje) pet dasaka poređanih jednu na drugu i pošto je pripremio organizam dodatnim kondicionim treningom može da pređe na vežbe razbijanja cigli. Tu se preporučuje prvo nožni udarac postrance «sečivom» stipala, pa tek onda prelazak na udarce oštricom šake.
   Program kondicionih vežbi mora se dosledno sprovoditi bez ikakvih preskakanja ili pretrčavanja nekih vežbi ako se žele izbeći povrede kostiju i mišića. Kod samoodbrane ili sparingovanja sa protivnikom praktikantovo telo će u kontaktu pretrpeti mnogo manje povrede tj. kod sparingovanja protivnik će možda koristiti blokadu kom prilikom se sudaraju podlaktice. Pripremljeni praktikant u stanju je da izdrži takav sudar uz mnogo manje bola, a možda i bez ikakve pretrpljene povrede.
   Naravno da ima onih koji smatraju da nema nikakve svrhe razbijati cigle i lomiti daske. Ipak, kondiciona priprema organizma za lomljenje dasaka i cigala ima za cilj da zaštiti karatistu od jačine udaraca koji ga može snaći na treningu u sali ili, pak, od uličnog napadača.


(Prevela: Vera Nenadov-Palčić)


CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
broj 62, oktobar 1991., strana 16-17


Нема коментара:

Постави коментар