PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


субота, 9. јануар 2016.

PRVO SAVLADAJ SEBE


Tekst profesora Tetsuji Murakamija



   Čovek po prirodi teži napretku i to je jedan od oblika njegove snage jer bez napretka on nikada ne bi mogao da poboljša uslove života. Ali, slabost čoveka se delimično sastoji u želji da nađe novo po svaku cenu, on je zasenjen svačim što je novo, svačim što blista. Kroz svoj površan karakter čovek se iz dana u dan udaljava od traženog cilja, ne zapažajući pri tome greške. Treba, međutim, neprestano uzmicati, vratiti se na izvor stvari, ne da bi sebe učinili nepokretnim, niti da bi se pažljivo posmatrali, već da bi bolje napredovali bez mogućih zabluda. Veliki učitelji modernih veština – Morihej Uešiba (aikido), Jigoro Kano (džudo), Funakoši Gičin (karate) obnovili su borilačke veštine posmatrajući njihovo osnovno značenje. Zbog toga treba zasnovati svoj rad i snagu tragajući u tradicionalnom karateu, da bi ga učinili bližim današnjem životu.
  
KARATE - BUDO
   Mnogi poznavaoci karatea dele one koji se bave karateom u dve kategorije – sportiste i mističare. Prvi traže efikasnost u karateu, a drugi rade karate kao ljudi koji idu u crkvu. To je pogrešno. Samuraji su živeli u stalnoj opasnosti i za njih nije bilo dovoljno posedovati snagu i tehniku. Samurajev život je bio neprekidna borba. Dok je pio čaj ili išao ulicama morao je da bude spreman da brani svoj život, da savlada jednog ili više protivnika. Za njega su bavljenje borilačkim veštinama i borba kao utakmica sa sudijom i publikom bili van spora. Samuraj je morao dostići efikasnost s druge strane svake tehnike. On je zato usavršio u najvećem stepenu svoj instikt ili svoje šesto čulo. Mijamoto Musaši, slavni samuraj, umro je u 63. godini pošto je doživeo šezdesetak borbi. Priča se da je bio sposoban da proceni sposobnost protivnika samo po njegovom hodu ili pijući sa njim čaj. Ne upličući se u neproverljive legende, one ipak objašnjavaju životne podvige samuraja.

APSOLUTNA EFIKASNOST
   Razvijeno šesto čulo i moć da se protivnik prozre ne stiču se lako. U karateu se ne može dostići takav duh, ako se ne prođe preko tela, niti se može savladati protivnik ako se ne savlada sopstveno ja. Treba savladati samog sebe, svoje telo i duh. Najpre telo, koje treba razbiti, oduzeti mu svaki otpor, pa ga zatim uobličavati. Za to je potrebno vrlo teško vežbanje. Kada stvarno upoznamo sebe i svoje osećaje (mržnju, bes, lenjost, nestrpljivost) izbegavajući “kako ću”, tražeći teškoće, prevazilazeći sebe u naporu da pređemo granice, tada lako pobeđujemo svoje slabosti. Kroz napor ćemo stići do produbljenog znanja o sebi, zatim do sklada sa svetom i najzad do mira. U tom miru ćemo osetiti protivnika, njegove namere. On će pokušati da naruši tu harmoniju. Od njegove odluke do njegovog pokreta proći će izvesno vreme. U tom intervalu, ma koliko da je kratak, mi ćemo delovati pre njega.
   U budou borba počinje čim osetimo agresivnu nameru protivnika, a završava se početkom našeg pokreta. Čovek koji je stvarno superioran mora da bude savršeno miran.

PUT KROZ KARATE
   Sigurno je interesantno baviti se karateom kao sportom, ali će biti još interesantnije ako pokušamo da idemo dalje, ako pronađemo još veću efikasnost koja će nam dozvoliti da u tom traženju upoznamo i borimo se protiv svojih mana, da upoznamo druge i da ih volimo, da dostignemo unutrašnje jedinstvo i da ga proširimo na spoljni svet i da doprinesemo, na svoja način, širenju mira u svetu.

   Cilj vežbanja samuraja, japanskog ratnika, nikada nije bio tehničko savršenstvo ili brzina. Glavno oružje samuraja spada u oblast psihologije, i to je sposobnost koncentracije i ovladavanje osećanjima, naročito osećanjem straha od smrti. Sve to sputava borca da se efikasnije bori. Ratnik koji misli samo na to, kako da pobedi svog protivnika, postaje strašan protivnik. Kada se govori o duhu, podrazumeva se da je u pitanju uspostavljanje neke vrste duhovnog kontakta sa protivnikom ili, bolje rečeno, povezivanje naših misli sa njegovim namerama i instiktivno reagovanje na  bilo koju radnju koja je usmerena protiv nas. Zato se i smatra da smirenost i postojano mišljenje, skoncentrisanost, dovodi do savršene harmonije duha i pokreta našeg tela.


EUREKA SPECIJAL / 05
CRNI POJAS
leto 1986., strana 6


Нема коментара:

Постави коментар