PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


понедељак, 9. новембар 2015.

KYOKUSHIN KAIKAN

Kjokušin kaikan

Kjokušin kaikan je stil stendap, ful kontakt karatea, koji je 1964. osnovao korejsko-japanski karate učitelj Masutacu Ojama. Kjokušin kaikan na japanskom znači „društvo krajnje istine“. Kjokušin ima korene u filozofiji samousavršavanja, discipline i teškog treninga. To je ful kontakt stil koji se primio širom sveta (tokom više od 40 godina treniralo ga je preko 12 miliona ljudi).

Osnivač Međunarodne karate organizacije kjokušinkaikana, Masutacu Ojama je rođen pod imenom Čoi Jong Ei 1923. godine tokom japanske vladavine Korejom.
Kao malo dete, Ojama je uživao tući se i gledati druge kako se tuku. Detinjstvo je proveo u Mandžuriji, u Kini, gde je naučio Kempo od kineskog sezonskog radnika pod imenom Li. Ojama navodi Lija kao svog prvog učitelja.
1932. godine odselio se u Japan sa braćom koja su se upisala u Janamaniši avijacijsku školu. Ojama je studirao na Vaseda univerzitetu i završio političke nauke. Trenirao je okinavanski karate i dobio 2. dan. Kasnije je trenirao daito-rju aiki-džiudžicu.
Nakon Drugog svetskog rata, Ojama je počeo trenirati godžu-rju karate kod majstora So Nei Čua koji je vodio dodžo u Tokiju sa poznatim godžu učiteljem Gogen Jamagičijem. Dobio je 8. dan u Godžu-rju karateu. Drugi uticaj iz godžu škole je bio Masahiko Kimura. Iako je došao do nivoa asistenta karate instruktora u dodžou, Ojama je trenirao kod Kimure, džudo šampiona koji je pobedio Helija Grejsija u brazilskoj džiudžici. Kimura je ohrabrio Ojamu da prihvati džudo i upozna se sa parternim tehnikama. Kimura ga je odveo u Sone dodžo u Nakanu u Tokiju gde je trenirao četiri godine i na kraju dobio 4. dan u toj disciplini.
Nakon toga se Ojama prvi put povukao u planine na svoj dobro poznati period usamljenog treninga, takozvani jamagomori. Imao je takva dva povlačenja koja su trajala tri godine, u skladu sa asketskom tradicijom mnogih velikih starih japanskih ratnika. Tokom tih perioda izolacije, Ojama se bavio intenzivno šugjoom, ili duhovnom disciplinom.
Početkom 1950-ih Ojama je putovao u SAD i posetio 32 države.
1953. Ojama je izašao iz godžu rjua i otvorio sopstveni karate dodžo, koji je nazvao „Ojama dodžo“ u Tokiju, ali je nastavio da putuje širom Japana i sveta, demonstrirajući borilačke veštine. Njegov prvi dodžo je bio u Medžiru u Tokiju. Ojamin vlastiti nastavni plan je ubrzo dobio reputaciju teškog, intenzivnog, upečatljivog i praktičnog stila, i postao je poznat kao Ojama ful kontakt karate. Kako je reputacija dodžoa rasla, učenici su bili privučeni mogućnošću da treniraju tu, dolazeći širom Japana u velikom broju.
Zvanično je osnovao „Međunarodnu Karate organizaciju kjukošinkaikana“ (skraćeno na engl. IKO ili IKOK), s ciljem da organizuje mnoge škole koje bi učile kjukošin karate.
Nakon Ojamine smrti 1994. godine IKO se raspala u dve grupe, zbog ličnih sukoba oko toga ko bi trebalo da nasledi Ojamu.

Tekst preuzet sa:

Нема коментара:

Постави коментар