PRIJATELJ TRANSFER ELEKTRONIK

Nehruova 51, tel. + 381 11 318 40 46, delatnost : knjigovodstvo i računovodstvo


четвртак, 19. новембар 2015.

UČENJE BEZ KAZNI



   U prošlom broju”Crnog pojasa”govorili smo o poreklu reči “gođu-rju” i naglasili da je “gođu” reč usko povezana sa Mijagijevim filozofskim interesovanjima i potiče iz pesme “Bubiši”. Meditacija je, takođe, povezana, filozofskim korenima karatea. Da li je Mijađi naglašavao meditaciju?

- Sećam se da sam posmatrao gospodara Mijađija kako odlazi u polje da bi bio sam – kaže njegov učenik Činen. On je imao običaj da meditira napolju. Međutim meditacija nikada nije bila deo našeg treninga. Većina nas je meditirala, ali smo to radili na svoju ruku, kao nešto što nema veze sa karateom. Nismo povezivali ove dve vrste vežbi. Naš trening nije imao nikakve religiozne sadržaje.

   Mnogi koji su trenirali karate 60-tih godina sećaju se stroge discipline koja je bila nametnuta na časovima. Instruktori  su često obarali učenike, ili što je još gore, tukli su ih ako pogreše ili se ne zalažu dovoljno. Da li su Mijagijevi učenici bili fizički kažnjavani za greške?
  
   Činan tvrdi da nisu:
- Nije ni bilo potrebe. Ljudi su tamo dolazili zato što su želeli da nauče. Mijađi je verovao i usadio u nas osećaj za naporan, predan trening, ali nije bilo potrebe da se učenici kažnjavaju. Povređivanje učenika bilo je suprotno svemu u šta je Mijađi verovao. On nam je uvek govorio da ako želimo da budemo dobri u karateu, nikada nikoga ne smemo da povredimo, a posebno ne partnera u treningu ili učenika. Verovali smo da čovek mora da trenira naporno i da poštuje svog partnera tako da obojica nauče i postanu bolji.

   Sančin je gođu kata koja podrazimeva duboko disanje i laganu dinamičku tenziju, a cene je mnogi gođu-rju karatisti. Uobičajena je praksa da instruktori testiraju učenikovu kontrolu disanja i mišića udarajući ga u određenim trenucima za vreme izvođenja kate. Međutim, kod Mijađija nije bilo baš tako.

- Mijađi je uvek pregledao naše oči i boju kože pre testiranja fokusa – kaže Činan – Ako smo imali nazeb, ili smo izgledali malo bolesno, izvodili smo kate ali nas nije udarao…

   Kako je onda nastao koncept grubog karate treninga sa kažnjavanjem? Činen veruje da su ga verovatno uveli Japanci pre drugog svetskog rata. Japan je tada pokušao da podstakne i razvije militaristički duh. Akcenat je bio na povratku ratničkom stoicizmu samuraja i stoga su mnoge škole borilačkih veština poprimile izgled vojnih logora.
   To naravno ne znači da ljudi sa Okinave treningu nisu pristupali ozbiljno. I te kako jesu. Oni su trenirali sa ciljem samoodbrane na umu. Oni su vežbali za situacije u kojima je u pitanju život ili smrt, što je njihovim skupovima davalo sumoran ton. Međutim, Mijađi je imao jedno pravilo koje je prihvatio i koje je prenosio na svoje učenike. Prema Mijađiju, čovek treba da ima sledeće prioritete: prvo-porodicu, drugo-posao i treće-karate. to je govorio ćovek koji je čitav svoj život posvetio karateu.

IZMIŠLJENE PRIČE

- Oni koji su u prilici da posmatraju karatistu kako golom rukom lomi debelu dasku ili nekoliko crepova jednim udarcem, najčešće smatraju da je to krajnji cilj vežbanja karatea. Međutim, za karate ova tehnika je od malog značaja. Kao i za ostale borilačke veštine, suština vežbanja karatea je mogućnost da se dostigne prosvečenje. – ovako je govorio Čođun Mijađi.

   Većina gođu-rju karatista zna priče o Mijađijevim gotovo nadljudskim borilačkim sposobnostima. Priče govore da je Mijađi mogao palcem da probuši bure kad ga udari nogom. Drugi kažu da je Mijagi mogao da skoči i da ostavi tragove stopala na plafonu dođoa.

   Činen sleže ramenima na ovakve priče:
- Mijađi je bio eoma snažan čovek, ali ipak samo ljudsko biće. Mislim da bi se sigurno nasmejao da čuje za neke podvige koji mu se pripisuju. Otisci stopala na plafonu? Pa dođo nije imao plafon.

   Predajući karate kao borilačku veštinu Činen na svojim časovima naglašava samoodbranu. On veruje da gođu-kata sadrži sve pokrete samoodbrane koje čovek treba da zna da bi preživeo stvarni napad. On žali zbog načina na koji su neki učitelji prilagodili gođu-rju katu.

   A Mijagi je pisao sledeće:
- Razvoj ljudskih mišića zavisi od načina na koji se oni upotrebljavaju. To je razlog što se pre bilo kakve poduke, moraju zadati vežbe za zagrevanje, da bi se mišići pripremili i razvili tako da omogućavaju slobodne pokrete u karateu. Dalje, svaki učenik mora se podučiti osnovnim tehnikama, dopunskim vežbama i borbi s protivnikom (kumite) po redu kako je nabrojeno.

1. Vežbe pripreme – Treniranje pojedinih mišića i delova tela zagreva mišiće i istovremeno razvija snagu i izdržljivost. Ove vežbe vode k razumevanju osnovnih karate stavova: sanchin, tensho, naihanchin. Potom, posle vežbanja ostalih stavova potrebno je ponovo izvesti vežbe za opuštanje mišića i odmoriti se radeći istovremeno vežbe disanja.
2. Kihon-kata (osnovni stavovi) – Sanchin, tensho i naihanchin su osnovni stavovi. Njihov cilj je da se razvije jak i borilački duh kroz harmoniju disanja i snage u odgovarajućem položaju.
3. Dopunske vežbe – Ove vežbe su tako smišljene da omogučavaju učeniku da bolje nauči stavove, budući da su pokreti u ovim vežbama uzeti iz različitih stavova (kata). Ove vežbe rade se s mnogo različite opreme, napravljene tako da razvija fizičku snagu i mišiće koji su neophodni za tehniku u karateu.
4. Kaišu kata (kaishu kata) – Postoji između 20 i 30 vrsta ovih stavova od kojih se mnogi zovu po imenima onih koji su ih izmislili. Kata se sastoji od mnogih pokreta u različitim napadačkim tehnikama, koji su harmonično poređani. Pokreti omogućavaju učeniku da shvati vezu između duha i tela.
5. Kumite (vežba s partnerom) – Pošto je usavršio nekoliko kata, učenik treba da prouči značenje pokreta kate i da prouči značenje pokreta kate i da potom nastavi da primenjuje ove tehnike u vežbama sa partnerom, kao da se stvarno bori sa protivnikom.

   Tako je razmišljao stari majstor sa Okinave Čođun Mijađi, tvorac gođu-rju karatea. A danas….
- Žao mi je nekih učenika – kaže njegov učenik Činen – Pod imenom gođu-rju uče ih stilove i forme koji nemaju stvarnog korena u gođu-rju. Ne čini naziv stila učenika dobrim, već ono što se uči u stilu instruktora i što razvija učenika.


CRNI POJAS
časopis za karate,
borilačke veštine i
kulture istoka
br. 19, mart 1988., strana 16-17

Нема коментара:

Постави коментар